НАЈЛОШИЈЕ прогнозе на крају су се и обистиниле – хрватски БДП је у другом тромесечју потонуо 15,1 одсто и међу земљама ЕУ, према досад објављеним подацима, Хрватска је забележила пети најлошији резултат, након Шпаније, Француске, Италије и Португала.
У јесењем пакету мера налазе се и субвенције за скраћену радну недељу, повољни кредити за предузетнике, пореско растерећење…
Прва од шест хитних мера је субвениција Владе за скраћену радну недељу. Влада ће помоћи делатностима у туризму, угоститељству, трговини са суфинансирањем 2.000 куна по раднику за скраћену радну седмицу.
Предузетнике чекају повољнији кредити – Хамаг-Бицро и ХБОР наставиће да дају кредите с каматама од 0,25 одсто за одржавање ликвидности предузећа.
Затим, Хрватска на располагању има шест милијарди евра бесповратних средстава која ће користити и за обнову школских, здравствених и културних објеката након земљотреса.
Од 1. јануара на снагу ступа нова пореска реформа у којој је смањење стопа пореза на доходак с 24 на 20 одсто и с 36 на 30 одсто, као и порез на добит с 12 на 10 одсто за мала и средња предузећа, која остварују приходе до 7,5 милиона куна. Плате би тако требало да расту од 100 до 800 куна.
Влада ће преговарати са синдикатима о (не)повећању плата јер жели компромис – или да замрзне повећање плата док БДП не почне да расте, или да та повећања буду мања.
И шести, последњи потез Владе, усмерен је на инвестиције. Влада ће убрзати инвестиције које се финансирају из ЕУ и подстакнути и државне фирме да имају више инвестиција.
Ако жели да ублажи пад економије и спречи знатнија отпуштања запослених, како је рекао министар финансија Здравко Марић, пред Владом су велики изазови.
Извор: Тањуг
