НАУЧНИЦИ су на трагу да разреше једну од највећих мистерија које прате корона вирус – зашто неки људи прођу само с лакшим симптомима, док се други боре за живот.
Студије рађене на оболелима од короне показале су да наш имуносистем другачије реагује на ову болест него иначе.
Показало се да имуни систем неких пацијената реагује сасвим неуобичајено, па када одређени молекули и ћелије не могу да се изборе са вирусом, тело укључује све одбрамбене механизме који су му на располагању. А та неконтролисана реакција може да оштети здрава ткива, пише Њујорк тајмс.
„Видели смо неке сасвим чудне ствари у разним стадијумима инфекције“, каже Акико Ивасаки, имунолог са Универзитета Јејл и аутор једне од новијих студија.
На друге уобичајене вирусе, попут грипа, имуносистем реагује тако што директно налази уљеза и напада га и тако купује време за праву реакцију тела. Тај први одговор зависи од молекула који се зову цитокини, а који настају као одговор на вирус.
Ови микро-аларми место уступају антителима и Т-ћелијама којима су циљ вирус и ћелије које је он напао.
Међутим, ова метода као да пада у воду код особа оболелих од ковид 19.
Наиме, цитокини у појединим случајевима не престају да, након првог упозорења, алармирају организам, чак и кад антитела и Т-ћелије преузму своју улогу.
То значи да почетна реакција, тј. упала због инфекције, не престаје чак и кад више није потребна.
„Нормално је да се упала јави код вирусне инфекције. Али проблем је кад не можете да је сузбијете“, каже Кетрин Блиш, виролог са Универзитета Стенфорд.
ВИРУС ЗБУЊУЈЕ ИМУНОСИСТЕМ
И можда баш због такве неуобичајене реакције код неких пацијената болест траје дуже јер је вирус у стању да превари наш имунолошки одговор.
Због тог аларма који не престаје наше тело јаче реагује и уједно напада себе.
„То је енигма. Имате јак одговор имуносистема, а вирус се ипак умножава“, каже Авер Огаст, имунолог са Универзитета Корнел.
Стручњаци наводе и да је могуће да пацијенти с блажом сликом реагују тако што се тело бори против вируса који напада ћелије, а да је проблем, изгледа, што се код тежих пацијената тело понаша као да га је напао паразит.
Имуносистем не уме да пронађе прави пут до вируса и да га неутралише. А та збрка се преноси и на Б и Т-ћелије које треба да сарађују и боре се против болести.
И мада је још увијек рано рећи, делује као да корона вирус спречава Б и Т-ћелије да сарађују.
Зато стручњаци сада помињу ресетовање имуносистема, односно, терапију која би вратила баланс у телу и изнова повезала Б и Т-ћелије.
Међутим, изазов за лекаре је да пригуше ту непримерену реакцију цитокина на почетку инфекције, а не да сасвим угуше одговор организма на инфекцију. Уз то, прави тренутак је изузетно важан.
Ако би пацијент превише рано добио лек који ублажава реакцију имуносистема, онда одговор неће бити довољно снажан. А ако лек добије прекасно, онда ће можда већ претрпети велику штету.
ДЕКСАМЕТАЗОН ДОБРА СТРАТЕГИЈА
До сада третмани који блокирају цитокине појединачно нису показали значајне резултате вероватно јер научници још немају довољно података.
С друге стране, стероиди попут дексаметазона јесу моћно оружје јер могу да сузбију више цитокина одједном.
Дексаметазон није савршена терапија, слажу се стручњаци и кажу да има недостатке, али до сада се показао добро код теже оболелих пацијената.
„То делује као добра стратегија док не сазнамо више“, закључила је докторка Дона Фарбер, имунолог са Универзитета Колумбија.
Извор: Новости.рс/ rs.sputniknews.com
