Не знам шта ће бити на столу на састанцима у Вашингтону, али знам да ће Александар Вучић имати снаге и мудрости да се бори и то је највише што може да се тражи од њега, поручио је за „Ало!“ Александар Вулин, лидер Покрета социјалиста и министар одбране, коментаришући предстојеће преговоре Београда и Приштине.
– Велике силе се воде својим интересима, веома често и сасвим површним. Унутрашњи сукоби, неки избори, све то може да буде важније за велике силе од решења с којима ми треба да живимо.
Присуствовали сте преговорима 2012. Колико се позиција Београда тада и сада разликује?
– Тада су пред нас излазили са папирима који су већ били потписани и на нама је било само да их спроведемо. Нису нам остављали ни могућност изјашњавања или промене. Откако је Александар Вучић преузео вођство преговора, почео је да се мења и однос према нама. Он се изборио да Србија има право и на своје интересе и захтеве, па колико може да се отме од већих и јачих. Било је то тешко време, сви су бежали од одговорности и надали се да ће Вучић да падне. Показало се да су потценили и Вучића и Србе. Вучић је показао храброст и вештину, а Срби да су у стању да разумеју колико је тешко, као и то да цене борце и истину.
Према најавама епидемиолога на јесен нас очекује нови талас коронавируса, да ли је Војска Србије спремна да поново притекне у помоћ грађанима?
– Војска је показала да је организована и снажна, ми смо спремни за све што може да се деси. Опремљенији смо, јачи за искуство првог таласа и спремни да се боримо докле год је то потребно. Војска је увек ту, Србија може да буде мирна и сигурна.
Војска Србије се наоружава, то су приметили и наши суседи у Хрватској. Како то коментаришете?
– Јачање војске је чињеница и то примећују и пријатељи и непријатељи, а свако нека се сам стави где мисли да му је место. Што је јача Војска Србије, то ће мир бити трајнији и извеснији. Хрвати су навикли да је Србија слаба, да се извињава и смањује, прошла су та времена. Сада имају суседа који нема за шта да се извињава, а није паметно изазивати га и угрожавати. Никада се више неће некажњено поновити ни Јасеновац, ни Олуја, ни мартовски погром, ни истребљење Срба у Подрињу, ни јаме у Мркоњићу. А има војска и врховног команданта који је посвећенији војсци од сваког генерала, а има и министра који је најгори, само што и Хрвати признају да је успешнији министар од њихових ратних хероја.
Полемику у Србији изазвао је споменик Стефану Немањи, да ли Вас је то изненадило?
– Изненадила ме је глупост напада, али не и сам напад. Није питање зашто сада дижемо споменик Стефану Немањи, већ зашто се чекало све ово време да Александар Вучић дође на власт како би споменик оснивачу српске државе био подигнут. Је ли могуће да нико пре њега није могао то да уради? Посебно изазива презир када слушате оне који су били на власти 12 година у овој земљи и нису се сетили да подигну споменик Стефану Немањи. Суштински проблем у вези са спомеником и свим оним што Вучић ради и ствара је у томе што Београд постаје престоница свих Срба. То им смета. Сваки Вучићев потез усмерен ка јачању свести да је српски народ посебан, битан и успешан бивао је нападнут, баш као и све што носи префикс „национално“. Разлог за то је што смо деценијама одгајани у мржњи према сопственом народу. Председника Вучића разуме тиха већина која је будућност Србије, а коју чине озбиљни људи који вредно раде и препознају када се неко труди за њих.
Добили сте почасни летачки знак, и то је изазвало бројне реакције, постајете ли пилот?
– Почасни летачки знак се не добија зато што сте пилот, већ зато што сте учинили да пилоти имају авионе и хеликоптере, да имају нову опрему, да лете више него икада, да имају плате више него икада, да имају осветљене писте, да њихови пали другови добију достојно сећање. Врховни командант Војске Србије спасао је наше ваздухопловство од нестајања и ја имам част да будем део борбе за опоравак нашег РВ и ПВО. У политичкој каријери, посебно када сте на истакнутој функцији, добијате разна признања, нека су заслужена, а нека су само протокол. Од свега што сам добио недвосмислено сам заслужио орден заставе Републике Српске, медаљу Руске федерације за допринос обележавању 75 година победе над фашизмом, беретке 63. падобранске и 72. за специјалне операције, зелену беретку резервисте стрелаца војске Србије и почасни летачки знак РВ и ПВО.
Александар Вучић у Сремској Митровици
Често сте на мети напада опозиционара, чиме сте им се замерили па им нисте омиљени?
– Они знају да сам ја њихов непомирљиви идеолошки противник и да не мењам стране. Нисам мењао однос према идеологији издаје и предаје, пљачкашке приватизације, служења Западу, ЕУ фанатизму, предаји Хашком трибуналу ни када су ме тукли и држали у затвору, ни када сам био у парламенту или у влади. Нисам ништа спреман да учиним да би престали да ме нападају. Знам ја како се игра та игра, знам како се купује прећуткивање и ненападање, и сада имате у Влади Србије оне који би да не буду на мети и ту привилегију поштено плаћају. Ја сам на мети и нека сам. Не делим информације о колегама министрима како бих у Ђиласовим медијима изгледао боље, не правим конкурсе да њиховим медијима платим рекет, не идем на пријеме у стране амбасаде где срећем умишљене политичаре и објашњавам да ја мислим другачије, али ето, Вучић не да, сваку одлуку коју донесем браним сам, и не лажем да ми је то наредио Вучић, ништа ми никада Вучић није наредио што не бих и сам урадио. Не покушавам да прилагодим своје ставове њиховим нападима, не избегавам борбу и увек кажем шта мислим, па и када се уједем за језик да не повредим Србију, а мислим све најгоре о резолуцији ЕУ о Белорусији, одлука моје Владе је и моја одлука. Не правим компромисе, не покушавам да чиним услуге које ће ми се враћати када не будем на власти. И најгори члан ПС-а и СНС-а бољи је од најбољег члана партија ДОС-а. Ја дуго трајем у политици и нисам хтео да тражим пријатеље тамо где Србија и моја идеја немају пријатеља. Ја нисам погнуо главу и заборавио одакле сам дошао, нисам пристао да пљунем Слободана Милошевића и Мирјану Марковић ни када смо се разишли и зато Ђиласови радници знају да никада нећу пљунути ни напустити Александра Вучића шта год носили будући дани. Не боли ме што ме мрзе и ја нисам политички коректан да кажем да је то демократско право, то су комплекси неостварених и неуспешних и волим што ме мрзе, јачају ме својим нападима.
Осам година нисам био на одмору дужем од два дана
Да ли сте ове године ишли на одмор и где?
– Осам година нисам био на одмору дужем од два дана. Ни ове године није било прилике. Моја Наташа, када је питају како ме трпи јер никада нисам код куће с њом и синовима, одговори „шта ту има да се трпи, па ја сам гласала за њега, да буде баш такав“. Свако може да проведе живот лежећи на плажи, а само срећни имају прилику да учествују у стварању историје свог народа.
Извор: Ало.рс
