Комарци заражени Западним нилом присутни су у све више градова у Србији, али на срећу, у нашој земљи још нема особа којима су ове крвопије успеле да пренесу ову грозницу.
Према подацима Завода за биоциде, заражени комарци су откривени у 8 градова, и то у Београду, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Краљеву, на Палићу и у Апатину.
Међутим, иако се први оболели грађани заражени овом грозницом региструју углавном у другој половини јула, а највећи број током августа месеца, у Србији се још није појавио први такав случај ове сезоне, према извештају Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. У Грчкој и Румунији јесу.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца. На основу података достављених Институту и лабораторијских критеријума на територији Србије до 23.7. није регистрован потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила – наводи се у саопштењу на сајту Батута које је јуче ажурирано.
Грозница међу људима у Грчкој и Румунији
У земљама Европске уније, у хуманој популацији до истог датума пријављено је седам случајева оболевања од овог вируса.
– У Грчкој шест и у Румунији код једне особе – додаје се у саопштењу Института „Батут“.
Заражени комарци у Србији су детектовани половином јула.
Доктор Иван Алексић из Завода за биоциде је тада подсетио све нас да нас „гризу“ само женке, али да осим по томе што су досадне не можемо другачије да их препознамо.
– Сви они комарци који нас боду и досађују нам су женке. Мужјаци кратко живе и хране се само нектаром и шећерним соковима са биљака или сувих плодова, тако да њих уопште и не виђамо. То значи да женка прилази нашем телу, а да се мужјаци уопште не мотају око нас – рекао је Алексић.
На питање постоји ли нешто што можемо да једемо од хране, што би одбијало комарце, каже обресхрабрујуће не:
– То је јако индивидуално. Комарце привлаче испарења из наше коже а та испарења и зној садрже преко три стотине различитих компоненти различитих. Комарац нађе жртву на основу концентрације угљендиоксида, и на основу тога прилази жртви а онда после тога бира место за убод.
Грозница Западног Нила коју преносе комарци стигла је у Србију 2012. године. Иако се испрва мислило, да су је донели азијски тиграсти комарци, испоставило се да су се њоме заразили наши домаћи.
Не преноси се с човека на човека
На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем.
Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.
Код око 80 одсто инфицираних ово обољење протиче без симптома, док остатак има благу клиничку слику. Тешка клиничка слика развија се код једног на 150 оболелих, а у ризику од таквог развоја болести су особе изнад 50 година и оне које имају неко хронично обољење попут депресије и кардиоваскуларних болести.
Наиме, тежи облик болести карактерише упала мозга (енцефалитис) и нема никаве карактеристике по којима се разлкује од осталих енцефалитиса.
Поред грознице и главобоље, у клиничкој слици долази до појаве укочености врата, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе… Озбиљне неуролошке манифестације укључују губитак координације мишићних покрета, запаљење кичмене мождине…
Најраспрострањенији вирус који преносе инсекти
Овај вирус први пут је изолован и идентификован управо у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус односно вирус који се преноси инсектима на свету, а резервоар заразе су птице, углавном гаврани и чавке.
Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.
Симтпоми:
Блага клиничка слика:
– грозница,
– главобоља,
– мучнина,
– повраћање
Тешка клиничка слика:
– упала можданих овојница
– упала мозга
Препоруке Института „Батут“ за заштиту од комараца
– употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
– ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору
– употребу заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета
– редукција броја комараца у затвореном простору
– по могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен
– избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре
– смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја
најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки
– уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду
– у случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције
– у случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
Извор: Телеграф.рс, република.рс
