Пут ка Царству Божијем почиње од Свете Тајне Крштења. Колико је светлост далеко од таме, колико је живот удаљен од смрти, тако је крштен човек супротстављен некрштеном. Свако крштење је посебно већ самим тим што је оно духовно рођење, а ово је истинита и заиста необична прича о крштењу једне особе.
Ја нисам била крштена дуго година, а моме крштењу претходи следећа занимљивост: наиме, сањала сам Свету Петку. Једног јутра сам се пробудила, и сећам се да сам у сну видела светлост у којој је био лик Свете Петке, а која ми се обратила следећим речима: „Људмила, дошло је и твоје време!“
Ту сам се и пробудила, чудећи се откуд светитељка да дође код мене и да ми тако нешто каже. Почела сам да трагам за значењем тих речи „да је дошло моје време“. Најпосле је један мој пријатељ предложио: „Хајде да одемо до оца Тадеја, који је прозорљив монах; можда ће он знати да ти каже шта је то.“
Отишли смо до њега, премда сам ја била веома сумњичава, али је моја жеља – да сазнам шта је то, преовладала. А док сам му прилазила, отац Тадеј, долазећи ми у сусрет, збораше: „То што си сањала, то значи да треба да се крстиш! Ти ниси крштена душа.“
Погледах га, шокирана. „Да, да“, рекох збуњено, „ја сам због тога и дошла, да вас питам шта да радим у вези са сном.“ Након што му препричах сан, он се насмеја онако детињим осмехом, потврђујући ми: „Па то значи то: да треба да се крстиш. Дошло је време да се крстиш; то је најважније у животу човека.“
„Али шта то значи?“, упитах, немајући никакву представу о томе шта је крштење.
„Иди у своју цркву и питај свештеника да ти он објасни.“
„Добро. Ако је тако, у реду.“
Отишла сам у цркву Светог Саве, мислећи тада да је то моја црква, док је заправо то била црква Свете Тројице у Господара Вучића, али ваљда је требало тако да буде. Упалила сам свећу, молећи се: „Боже, чуо си шта је рекао онај монах! Помози ми да научим шта то значи.“
У том наиђох на једну жену, која ме упути да потражим свештеника: „Они су у овој кућици напољу, па ће вам рећи – било који од њих.“
Кренем према кућици, кад угледах једног свештеника који каже: „Што сам ја сада изашао? Јесам ли ја полудео? Зашто сам изашао напоље?“ И окреће се он око себе – нигде живе душе. У том наиђох ја, те му рекох:
„Оче,можда сте изашли да мене видите и саслушате.“
„А ко си ти?“
„Ја сам – нико.“
„Како то мислиш?“
„Па тако… Ја сам некрштена душа…“
„Е па, да знаш да и јеси нико!“
„Е па, видите, ви сте и изашли да бисте ми рекли шта треба да урадим па да се крстим!“
Ту му објасним шта сам сањала и шта ми је поводом сна рекао отац Тадеј.
„Треба да нађеш куму, која ће да буде старија од тебе, јер мора мајка да ти буде (да се брине о теби као мајка), да је крштена од детињства, како би ти пренела веру, да слави крсну славу и да те води.“
„Где ја да нађем такву куму?“
„Ако не знаш где да је нађеш, ти је измоли од Господа.“
Код ових речи, он се окренуо и отишао у канцеларију. Остала сам збуњена. Најпосле рекох: „Је ли тако, попе? Е, да знаш и да хоћу!“ На то се окренем и одем у цркву Светог Саве, упалим свећу и кажем: „Господе, чуо си овог попа! Ако ми нађеш куму, ја сам твоја до краја живота!“
Изговорила сам „до краја живота“, но тада нисам томе знала право значење, али сам открила кроз неколико година. Дакле, као што ме је Господ изабрао да будем крштена, тако исто ме је изабрао и за један други позив. Тиме што сам то изрекла, ја сам се просто обавезала Господу да ћу, у ствари, једног дана бити монахиња.
Отишла сам кући и, након неколико сати, зазвонио ми је телефон. Била је то моја пријатељица, која ме је позвала да идем сутра с њом на колаче. Као и сваки сладокусац, ја се обрадујем и одем с њом. Међутим, била сам прилично расејана, јер ми није излазило из главе питање: где да нађем куму? Моја пријатељица је то приметила, те ме упита: „О чему је реч? Што си тако замишљена?“
„Не знам да ли да ти причам, да те гњавим тиме…“, одговорих, јер је она била старија од мене, и као да ми је мајка. Волела сам је много, али сам сматрала да не треба да је оптерећујем превише.
Међутим, била је упорна, тако да јој на крају све испричах. „Проблем се лако да решити: ја имам све то што тај твој поп тражи. Ја ћу ти бити кума.“ Нисам могла да верујем да сам у року од двадесет четири часа добила куму!
Заказали смо крштење за недељу, али ме је она назвала рекавши да га померимо за неки други дан, јер је у недељу имала парастос и није желела да спаја те две ствари.
„Добро“, рекох, и одем у цркву, нађем свештеника из цркве Светог Саве, и све му то испричам.
„Видиш“, рече он, „добро је што си ме послушала! Бог ти је дао куму и она је знала добро да те посаветује. Хајде да видимо кад имам слободан термин!“
Кад је погледао у календар, нашао је да у току целе недеље има само један једини слободан термин; то је било у десет до дванаест у уторак. Зурила сам у њега у неверици!
„Не могу да верујем!“, рекох, понављајући.
„У чему је проблем?“, питао је он, не разумевајући. „Је л` не можеш? Или је нешто друго посреди?“
„Не, него, оче, то је мој рођендан! Ја сам рођена тог истог дана – у уторак, у то исто време!“
„А колико година имаш?“
„Тридесет и три.“
„Па то су Господње године! Ти си од Бога призвана! Је л` видиш?“
И тако сам била крштена на дан, сат и минут свога рођења. Баш као да сам рођена поново!
Извор: СНАМИ БОГ/Facebook
