„Савршена олуја“, или судар грипа и короне, један је од најнепожељнијих сценарија који би нам се могао догодити почетком зиме, када крене и сезонски грип. Да бисмо избегли ту могућност, важно је спровести вакцинацију против сезонског грипа која ће смањити утицај једног вируса на други, објашњавају лекари.
Оно што се у првом таласу епидемије вируса корона десило Италији је управо – судар грипа и короне. Вирус је паралисао свет и све снаге усмерене су на борбу против новог непријатеља који се у наш живот доселио пре шест месеци, и по свему судећи, остаће са нама још неко време. С друге стране, борба са грипом није ништа ново, али је сваке године тешко борити се са њим ако се не вакцинише свако ко је слабијег здравственог стања. Ипак, против сезонског грипа постоји вакцина и вакцинација се обавља сваке године на јесен.
Вакцина потребнија него икад
Међутим, како се налазимо у паклу короне, оно што је ове зиме обавеза је избећи „савршену олују“ која би дефинитивно уздрмала сваку особу слабијег имуног одговора.
Епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за сузбијане заразне болести ковид-19, у разговору за „Блиц“ објашњава да је вакцинација ове године потребнија више него икада како бисмо избегли да нам се кроз епидемију короне не подвуче и сезонски грип.
– Веома је важно да почнемо вакцинацију против сезонског грипа на време. Мој предлог је да већ од 1. октобра почнемо и да њоме обухватимо све ризичне групе, то се пре свега односи на особе старије од 60 година, на хроничне болеснике свих узраста. Годинама сам се залагао да се вакцинишу и труднице против грипа, јер имали смо нажалост трагедије и код пандемије грипа, било је случајева да и трудница умре од грипа. Вакцинација код трудница се обавља у договору са гинекологом који прати стање, те у договору са њим и оне би могле да обаве вакцинацију. Труднице су саме по себи у ризику јер су слабијег имунитета, па не би ваљало да се разболе нити од једног нити од другог – објашњава професор Тиодоровић.
Избећи преклапање
Вакцинација против сезонског грипа ће се обављати према правилнику, а то је препорука особама које су старије од 60 година, хроничним болесницима, док је за здравствене раднике вакцинација обавезна, осим код појединачних случајева када постоји оправдан разлог због кога особа не може примити вакцину.
– Важно је да не дозволимо судар, да максимално избегнемо и ублажимо нежељене ефекте. Вакцина против сезонског грипа иако није вакцина против короне, она је веома важна у овом моменту јер ће се на тај начин избећи поклапање, међусобно деловање, а како то изгледа, могли смо да видимо на примеру Италије, у епидемији грипа подвукла се и епидемија короне – објашњава епидемиолог.
На примеру вируса короне имамо прилику да осетимо на сопственој кожи како је то када нам вакцина није доступна. У овом тренутку у свету влада трка ко ће први регистровати и избацити финалну најбољу вакцину против короне, али док се она не појави и конкретно нам не буде доступна, ми ћемо се окренути спречавању онога на шта можемо утицати.
Ризичне групе
– Не желим ни да помислим како би изгледало да се један организам истовремено бори са вирусом корона и грипом. Посебно ако се ради о особи која је слабијег здравственог стања. Искуство нас учи да се у епидемији сезонског грипа дешавало да од грипа страдају и млади људи, труднице… грип може бити опасан за слабији организам, а знамо ко спада у ризичну групу. Код старијих људи, код хроничних болесника већ постоји навика и они нас већ од 1. октобра сами зову да питају да ли је стигла вакцина. Да се разумемо, вакцина не штити 100 одсто, али помаже, и то у великој мери, а њен ефекат зависи од самог организма. Ако се вакцинише здрава особа која има добро очувани имунитет, онда имамо високу заштиту од грипа, ако пак имамо особу са хроничним обољењем, старије особе, њима ће помоћи да не заврше у болници од грипа, а биће смањена и смртност. О томе нико не говори, а веома је важно истаћи колико је важно да у време короне немамо особе које су погођене и грипом – објашњава професор Тиодоровић.
Деца, млади људи…
Борба са грипом траје деценијама, али срећом против њега имамо доступну вакцину па га је лако спречити. Притисак који ствара вирус корона на вакцинацију ће можда натерати и оне људе који се до сада нису вакцинисали против грипа, а у питању су особе које су доброг општег здравља, али и деца.
– Када су деца у питању, скренуо бих пажњу на то да не смемо заборавити ону најмлађу популацију која има хроничне болести. Има деце са ретким обољењима, имамо и оне са хроничним, дете са две или три године може да има астму, као и сва друга обољења која доводе до пада имунитета. Сваки педијатар познаје пацијента, тако да би родитељи требало да поразговарају са педијатром који ће проценити да ли је потребно вакцинисати дете против сезонског грипа. Сада у доба короне оно што можемо рећи је да би ову вакцину требало да приме људи који су изложени масовном комуницирању, било да је у питању запослени у пошти, банци, продавници, у медијима, било где, где се сусреће са великим бројем људи, свакоме се препоручује. Они људи који имају било какву дилему нека консултују свог изабраног лекара – објашњава епидемиолог.
Како професор Тиодоровић објашњава, на овај начин ћемо сигурно олакшати борбу са могућом епидемијом грипа, али уједно смањити ризике и за оне коју буду заражени короном, јер ће се на овај начин избећи судар.
– То је једноставно приступ који треба примењивати. Становништво сада другачије посматра вакцинацију, што је добро. Вакцинација је прошле године била одлично спроведена, потрошили смо све вакцине, па нам је требало још, а разлог је наравно тај јер су људи су схватили да вакцинација помаже. У тренутку када се боримо са короном, вакцинација против сезонског грипа ће нам и те како бити од велике помоћи – објашњава др Тиодоровић.
Домаћа вакцина после 15 година
После 15 година „Торлак“ поново производи вакцину против сезонског грипа, а производња је почела у фебруару. У једном тренутку је била прекинута услед проглашења ванредног стања изазваног епидемијом вируса САРС-ЦоВ 2, али је прегруписавањем и стабилизацијом кадровских капацитета у Институту „Торлак“ настављена у мају, када су се уједно стекли сви неопходни услови за безбедан рад, рекла је у интервјуу за „Блиц“ др Вера Стоиљковић, директорка Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“.
– Тренутни максимални капацитет погона за производњу вакцине против грипа, који поседује Институт „Торлак“ је 500.000 доза годишње. Сходно плану производње за 2020. годину, планирамо да произведемо што већи број вакцина, сходно наведеним максимални капацитетима. Међутим, уз неопходно улагање у производни и кадровски капацитет, као и уз улагање у реализацију новог производног погона од државе, Институт „Торлак“ би био у стању да произведе и до 20.000.000 доза годишње, чиме би задовољио како потребе становнишва у Републици Србији, тако и потребе у региону за предметном вакцином – изјавила је др Стоиљковић.
Зашто је обавезна вакцинација за медицинске раднике
Новим правилником о борби против заразних болести предвиђено је да се медицински радници обавезно вакцинишу како би заштитили и себе, али и пацијенте. За све друге вакцинација је препорука, док је за особе које раде у здравственом систему обавезна.
– Вакцинација против грипа је обавезна за све здравствене раднике зато треба сачувати не само здравствени систем већ и пацијенте како лекари не би били извор инфекције. У оним земљима где се успешно спроводи, попут Шведске, Норвешке, САД, Француске, Канаде, ту се креће око 60 одсто обухвата здравствених радника, Американци кажу чак 95 одсто. Наравно, међу здравственим радницима постоје и они који не смеју да приме вакцине, то су изузеци и то је оправдано – каже професор Тиодоровић.
Извор: Блиц
