Истраживање је показало да је чак 20 одсто пацијената који су прележали корону, добило и неку врсту срчаног обољења, а пандемија нас је подсетила колико су кардиоваскуларне болести честе и масовне.
Кардиоваскуларне болести су најмасовнији здравствени проблем, а уједно и важан фактор ризика за исход ковида 19.
Тај ризик расте са годинама, а најугроженији су они који истовремено имају срчану и шећерну болест. Искуства у свету показују да око 20 одсто ковид пацијената развије упалу срчаног мишића, а све је више таквих компликација и код нас.
„У оквиру ковида 19 први орган који страда су плућа, у оквиру болести плућа ће се пореметити размена гасова и наши пацијенти ће имати низак садржај кисеоника, а то смета свим срчаним обољењима“, каже прог. др др Арсен Ристић, кардиолог.
Како објашњава дуготрајни низак ниво кисеоника који је чест код тежег облика ковида 19 погоршава срчане тегобе, срчану слабост и дестибилизује болеснике.
„Људи који су пре ковида имали умерени степен срчане инсуфицијенције и долазили два пута годишње на контроле, живели нормално, након што преживе ковид, та срчана слабост је често двоструко тежа“, истакао је додавши да не можемо знати да ли смо осетљиви на кардиоваскуларне болести, изузев ако имамо некога у породици ко је имао срчану слабост.
Како каже, ковид пандемија нас је подсетила колико су кардиоваскуларне болести честе и масовне, 50 одсто укупног морталитета носе кардиоваскуларне болести. Због кардиоваскуларних болести у Србији годишње умре између 50.000 и 60.000 људи, што је град величине Зајечара.
Извор: Б92/Прва Тв
