Општина Темерин надомак Новог Сада последња је у низу примера где је због неодговорности грађана дошло до погоршања епидемиолошке ситуације и увођења ванредних мера.
Ова варошица удаљена 20 километара од Новог Сада, са својих тридесетак хиљада становника, дочекала је да се релативно стабилна епидемиолошка ситуација са малим бројем заражених претвори у прави пакао зато што је према званичним подацима Института за јавно здравље Војводине 7. јула у том месту било регистровано шест позитивних мештана на корона вирус, 24. јула тај број је порастао на 95, а само недељу дана касније, 1. августа локални кризни штаб био је принуђен да прогласи ванредну ситуацију зато што је број заражених премашио 200.
Председник Општине Темерин Ђуро Жига, кога смо затекли на заседању локалног кризног штаба, кратко је за „Блиц“ изјавио да је локална самоуправа била принуђена да уведе ванредну ситуацију и да не зна шта је довело до пораста броја заражених.
– Није се суштински десило ништа значајно, нити неуобичајено у овим околностима. Ми смо само на основу информација добијених од Института за јавно здравље Војводине одлучили да прогласимо ванредну ситуацију као што то чине и у другим градовима – кратак је био Жига, не желећи да калкулише да ли је до повећања броја заражених дошло због непоштовања мера здравствене заштите од стране грађана.
Темерински штаб за ванредне ситуације помно је пратио препоруке Републичког кризног штаба и постепено уводио прописане мере, а негде је деловао и превентивно те су и пре одлуке о забрани окупљања више од 50 људи на отвореном простору одустали од прославе 1. јула, Дана Општине Темерин, када се традиционално одржавају концерти на отвореном и привлаче велики број људи. Убрзо потом одлучено је и да се затвори локални базен као и да се Одељење опште праксе ДЗ Темерин поново након пар месеци претвори у ковид амбуланту због пораста броја заражених.
Према речима једног мештанина Темерина, ништа од наведеног није утицало на то да грађани промене своје понашање и да се након затишја у мају и јуну и даље придржавају препоручених мера.
– Народ се превише опустио и до почетка јула када је Републички кризни штаб између осталог скратио радно време угоститељских објеката и увео забрану окупљања, нису ни обраћали пажњу на ношење маски или на то колико ће људи бити на неким прославама. Само првог викенда јула имали смо матурске прославе и неколико свадби, а чуо сам да је на једној од њих било око 250 људи. Било је тамо гостију и из других градова и врло је могуће да је оданде и кренуло јер је неколико људи са те свадбе завршило у КЦВ са дијагнозом ковид – прича наш саговорник.
У неверици због тренутне ситуације подсећа да је у Темерину прва жртва короне била 30. марта. када је преминула једна старија жена. и да је 14. јула преминуо један младић стар 28 година. те да се нада да ће се људи коначно дозвати памети и поштовати прописане мере.
Подсетимо, међу првим жариштима још 27. марта проглашено је Ваљево. чији је градоначелник Слободан Гвозденовић тада на питање како се догодило да корона букне у том граду објаснио да су постојала „два извора ширења инфекције“.
– Имали смо једну приватну прославу, једне приватне фирме на којој је један од гостију, који је дошао са стране, да ли је он из Ниша не желим да лицитирам, и који је туристички водич, донео инфекцију и одатле је све кренуло. Било је ту здравствених радника, лекара који изгледа нису били довољно опрезни. Други извор је један свештеник из Ваљева који је дошао из Италије пре доношења карантинских мера за путнике из иностранства и који је такође заражен и на лечењу је у Београду – изјавио је тада за локалне медије градоначелник Ваљева.
Епидемиолог Бранислав Тиодоровић саопштио је 24. јуна да Београд, Нови Пазар, Тутин и Врање представљају нова жаришта короне где је уведена ванредна ситуација те да те мере морају служити као „подсећање на сву озбиљност преношења инфекције која се и даље одржава“.
– Очекујем да ће се грађани понашати савесније са обзиром на повећан број новооболелих и очекујем да ће грађани схватити да је ово задњи тренутак да уозбиљимо комплетну ситуацију. Нећемо имати потребе да се враћамо ригорозним мерама попут полицијског часа, али морамо да будемо много савеснији – поручио је тада Тиодоровић.
Само два дана касније епидемиолог др Предраг Кон поручио је да је свако окупљање ризично а организовање матурских прослава које су актуелне у то доба године у том тренутку неодговорно.
– Матурске вечери свакако представљају повећање ризика и то није никакава дилема. Њихово организовање сада није одговорно и било би боље да се то одложи. У оваквим ситуацијама препорука је да се избегавају такви скупови и прославе, али млади једноставно не желе да чују те препоруке – рекао је тада др Кон.
Изгледа да овај апел, нити апел других епидемиолога није уродио плодом зато што је 13. јула у Лесковцу уведена ванредна ситуација јер, како је рекао тамошњи градоначелник Горан Цветановић, нису поштоване препоруке које су подразумевале скраћење радног времена угоститељских локалала до 23 сата и обавезно ношење маски у јавном и такси превозу.
– Ситуација је неповољна, препоруке од пре нису поштоване. Једна дискотека је прошлог викенда организовала концерт Кије Коцкар, само њене име говори о каквој се особи ради. Било је некаквих пена- партија, а има и најава да ће их бити. Апсолутно су сви радили до два сата после поноћи иако је препоручено до 23. Систем препорука није успео – рекао је тада Цветановић.
Ништа боља ситуација није била у Кикинди која је од „српског Вухана“ дошла до оазе без короне а затим је за само 20 дана број заражених поново удвостручен те је поново проглашена ванредна ситуација 15. јула и то зато што се грађани нису придржавали препоручених мера здравствене заштите.
Ванредна ситуација проглашена у више од 30 градова и општина Србије
У Србији је до јуче ванредна ситуација проглашена у више од 30 градова и општина. Како је „Блиц“ извештавао, корона вирус стигао је у Србију 6. марта, „нулти пацијент“ био је пословни човек из Бачке Тополе који је прво хоспитализован у Суботици, одакле је недуго затим пребачен у Клинички центар Војводине у Новом Саду.
Након тога неколико градова у Србији постали су жариште ове инфекције, а као по правилу све је кретало од неког масовног окупљања, рођендана, свадбе, журке, пословне прославе… са којег се вирус ширио „у све правце“.
Извор: Блиц