Грчка и Турска се споре око налазишта гаса у Средоземљу. Ради се о поморском праву и геополитици. Турска је релативно усамљена у овом сукобу, а Европа на помолу новог сукоба.
У августу су се у источном Средоземљу један турски и грчки ратни брод опасно приближили један другом. Француска је у знак подршке Грчкој послала своје ратне бродове у то подручје. Тиме су три НАТО партнера била укључена у инцидент, пише „Дојче Веле“.
Вечити сукоб око острва
Спор око налазишта гаса у источном Средоземљу тиња већ месецима. Најновији развој догађаја је алармирао Европску унију и Немачку као тренутно председавајућу Саветом ЕУ.
– Актуелна ситуација је игра с ватром и најмања искра може да изазвиве катастрофу – рекао је министар спољних послова Хајко Мас после разговора с представницима грчке и турске владе.
Корен сукоба лежи у уговорима старим готово 100 година. Након Првог светског рата је Споразумом из Лозане дефинисано подручје данашње Турске. Наследница Османског царства је изгубила готово сва острва у Егејском мору који су припали Грчкој. Атина и Анкара се од тада споре око искључивих економских зона око острва и турске обале.
Ове свађе су 1996. готово довеле до отвореног ратног сукоба, када су се турски специјалци искрцали на једно ненасељено грчко острво. ЕУ је 2000. још једном дефинисала максималну поморску границу и то у корист Грчке. Али, већ неколико година турски председник Ердоган тражи нову дефиницију споразума. Грчка инсистира на актуелном стању и жали се на Ердоганове фантазије о Турској као велесили.
Замрзнути проблем зван Кипар
Још једна јабука раздора је Кипар чији северни део је Турска окупирала 1974. Овај сукоб већ деценијама нагриза односе Турске и ЕУ, поготово откако је 2004. остатак Кипра примљен у ЕУ. Сада Турска додатно долива уље на ватру пробним бушењима у мору испред окупираног северног Кипра.
САД су реаговале тако што су укинуле ембарго оружја за Кипар. Турци су се повукли након што је Вашингтон послао неколико ратних пловила у ово подручје. Треба напоменути и да је америчка компанија „Ексон Мобил“ активна у овом подручју.
Турска је у новембру прошле године с Либијом потписала „Меморандум разумевања“ који Турској гарантује коришћење практично од Крита до Кипра. ЕУ је наравно протестовала и поставила питање како Либија и Турска без међународне подршке могу договарати нешто на штету треће стране.
Нови савези
Као одговор на споразум Турске и Либије, Атина је с Египтом потписала сличан споразум који наравно противречи оном између Турске и Либије. Грчка и Кипар су осим тога с Израелом потписале споразум о изградњи гасовода који би у потпуности заобилазио Турску и њене интересе.
Ту је још и Гасни форум за источно Средоземље (ЕМГФ) којем припадају Грчка, Кипар, Израел, Египат, Италија, Јордан и Палестина, али не и Турска. Анкара ову групу назива „антитурским форумом“. У међувремену су се овој „антитурској алијанси“ придружили и Уједињени Арапски Емирати који се виде као ривали Турској и којима смета кокетирање Анкаре с исламистичким групама попут Муслиманске браће.
Турска у изолацији
У оваквој ситуацији се Турска налази леђима уза зид. Али Анкара има разлога за незадовољство начином на који је решено коришћења мора у њеном суседству и своје незадовољство би могла да изнесе и пред Међународни суд у Хагу.
Али уместо тога Ердоган игра на карту агресије и војним средствима покушава да оживи некакав великотурски сан. Али, националистички тонови из Анкаре доприносе само томе да се редови против Турске збијају.
Након разговора с немачким колегом Масом турски министар Мевлут Чавушоглу је сигнализовао посредовање ЕУ у сукобу с Атином. ЕУ се међутим налази у неугодном положају: с једне стране Брисел се према Анкари односи у рукавицама јер страхује од пуцања споразума о задржавању избеглица. С друге стране је обавезна да заузме страну својих чланица Грчке и Кипра.
Краткорочно би напетост могла бити смањена приближавањем Турске ЕМГФ. Али, кад је у питању поморско право, дугорочно ће помоћи само међународни преговори о надлежностима.
Извор: Блиц.рс
