Турска тврди да је апсолутно све било легитимно, те да је истраживачки брод у потпуности радио унутар свог континенталног паса
Јучерашња вест која је стигла из немачких медија прикупила је пажњу целог света. Немачка канцеларка Ангела Меркел једним телефонским позивом успела је да спречи оружани сукоб Грчке и Турске. Грчка је објавила поморску узбуну након што је Турска навела да шаље брод да изврши истраживање у водама близу грчког острва крај јужне обале Турске.
У уторак увече дошло је до сукоба Грчке и Турске у Средоземном мору око малог острва Мегисти (на грчком Кастелоризо). Телефонски позив Ангеле Меркел спречио је рат – „буквално у последњем минуту“, написао је немачки таблоид Билд.
Билд даље наводи како су разлог сукоба пробна бушења у потрази за нафтом и гасом која Турска спроводи у непосредној близини грчких острва и то у зони коју Грчка сматра својом „искључивом економском зоном“ (Еxцлусив ецономиц зоне – ЕЕЗ). Реч је о „морском подручју 200 наутичких миља око овог острва“, преноси Дојче веле.
Турска тврди да је апсолутно све било легитимно, те да је истраживачки брод у потпуности радио унутар свог континенталног паса.
Шта се заправо догађа на Средоземљу?
Иако је турски истраживачки брод „Орук Реис“ још у среду био усидрен у турској луци Анатлија, турско упозорење покренуло је узбуну у грчкој војсци, а Атина је акцију осудила као илегалну.
Упозорење се односило на подручје између Кипра и Крита, а непотврђени грчки извештаји наводе да се бродови турске и грчке морнарице крећу ка подручју у близини грчког острва Мегисти, недалеко од турског копна.
Односи две земље су од раније „ледени“, пише ББЦ. Грчка и Турска су се сукобиле због миграната који долазе у Грчку, а Атина се побунила и након недавне одлуке да Турска врати Аја Софији статус џамије.
Грчка је саопштила да турски поморски потез крши њена суверена права. Премијер Киријакос Мицотакис разговарао је са немачком канцеларком Ангелом Меркел и рекао да ће разговарати и са другим грчким политичким лидерима о ескалацији сукоба.
Проблем је и томе што су Грчка и Турска на супротним странама у три за развојем енергетских ресурса у Источном Медитерану.
Последњих неколико година пронађене су оргомне резерве гаса у водама поред Кипра, што је навело владу тог острва, Грчку, Израел и Египат да раде заједно како би максимално искористили ресурсе. Као део тог споразума, испоруке енергије ишле би у Европу преко 2.000 километара нафтовода.
Турска је онда прошле године појачала бушења на западу Кипра који је од 1974. године подељен, а Турска је као републику признала једино северни део острва. Анкара је увек тврдила да би природни ресурси острва требало да се деле.
У новембру 2019. године, Анкара је потписала споразум са Либијом за који је Турска рекла да је створила ексклузивну економску зону (ЕЕЗ) од јужне турске обале до североисточне обале Либије. Египат тврди да је то противзаконито, а Грчка да је апсурдно јер није узето у обзир грчко острво Крит, на половини пута између две земље.
Крајем маја Турска је саопштила да планира да почне са бушењем у наредним месецима у неколико области даље на западу, алармирајући тако чланице ЕУ Грчку и Кипар.
Турском „Петролеуму“ је издато неколико дозвола за бушење у Источном Медитерану.
– Сви би требало да прихвате да Турска и турски део Кипра не могу да буду искључени из енергетске једначине у регији – рекао је турски потпредседник Фаут Октај.
Шта каже закон?
Многа грчка острва у Егеју и Источном Медитерану видљива су са турске обале, па су питања територијалних вода сложена, а две земље су долазиле до ивице рата и у прошлости.
Ако би Грчка проширила своје територијалне воде са шест миља на максимално 12 дозвољених на међународном нивоу, Турска тврди да би њени морски путеви били озбиљно угрожени.
Осим територијалних вода, постоје и ЕЕЗ, попут оне договорене између Турске и Либије, али исто и кипарски споразуми о спољној економији са Либаном, Египтом и Израелом.
Где се онда уклапа острво Мегисти, удаљено 2 километра од турске обале?
Грчка тврди да турско упозорење укључује велико подручје континенталног паса Мегистија, али турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу је рекао да острва која су далеко од копна и ближа Туркој не могу да имају континентални штит.
Анкара инсистира на томе да поступа према УН закону о мору.
Након потеза уследиле су реакције из Европске уније, а немачки министар спољних послова Хајко Мас рекао је да Анкара мора да претане са провокацијама на Медитерану.
И француски председник Емануел Макрон дао је пуну подршку Грчкој и Кипру рекавши да сви који прете чланицама ЕУ треба да буду санкционисани. Односи Француске и Турске затегнути су у последњих неколико месеци, посебно због Либије.
Извор: Телеграф.рс
