Дипломата Зоран Миливојевић оценио је да се интереси Немачке још од пада Берлинског зида не подударају са српским интересима.
Миливојевић је у емисији Фокус на телевизији Б92 рекао да је Немачка од почетка догађаја везаних за сукобе на Косову и Метохији имала директно учешће и интерес.
“Немачка је прва, мимо свих, признала независност Хрватске и Словеније и то није било у корист српских интереса”, подсетио је он.
Како је додао од осамдесетих година, албанска емиграција је имала упориште у Немачкој, а у Бону је према његовим речима, била косовска избегличка влада и Немачка је “опсуживала ту емиграцију”.
“Цео концепт Републике Косово је био присутан у Немачкој, а она је то толерисала и гајила”, оценио је Миливојевић.
Он је додао да је прво војно учешће и “излазак послератовске Немачке” било учешће у сукобима у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији у склопу НАТО.
“Трговина оружјем је специфична и повезана са политичким интересом. Свака трговина са Косовом и Метохијом је проблематична и подразумева политички интерес”, рекао је он.
Миливојевић је рекао да Запад има одређени интерес према албанском фактору, а да Немачка специфицира тај интерес и као свој посебан.
“Немачка није прихваћена да буде глобална сила, без обзира што је водећа у Европи. Она тај свој специфичан интерес, где жели да се пројектује као велика сила чини у Европи и то је западни Балкан и улога у ЕУ коју жели да трансформише”, оценио је он.
Он је подсетио да су, почев од НАТО интервенције на Косову и Метохије, све чланице тог савеза прекршиле међународно право и све што чине после тога је кршење међународног права.
“Овде је ситуација да је други интерес надвладао право и да је сила надвладала право. Тога смо сведоци и када је реч о Србији, кршења међународног права су масовна. Морамо рачунати да ћемо убудуће бити под притиском, а да се неће поштовати међународно право и да ће они који га крше инситирати да интерес остваре на нашу штету. То је порука коју треба из овога да извучемо”, закључио је он.
Према његовим речима, питање Косова и Метохије диже се на виши ниво, те да је уследио јасан став Немачке да нема говора о променама границе.
“Немачка председава ЕУ, има интереса да га обележи и на том питању (Косова и Метохије) и даје до знања да то питање има посебан значај и мора брзо да се реши. То је порука и нама да не инсистирамо на темама које би биле ван тога, укључујући и компромис. Он поразумева да нема признања, а нема ни максималистичких захтева. Они нам дају нам до знања да у томе, компромису, ми код њих немамо савезника”, рекао је он.
Казао је да није случајно што немачки министар Мас рекао да ће доћи у Београд и Приштину и додао да ће решавање питања Косова и Метохије “бити тестамент Ангеле Меркел” која се повлачи из политке.
Он је подсетио да је то што се земље региона наоружавају опомена, те да то доказ да је већи ризик од сукоба него од сарадње.
Према наводима Спутњика, власти у Приштини месецима преговарају са немачким обавештајним службама о набавци топова и противоклопних ракетних система за такозвану војску Косова, а у фокусу им је и допуна лаког артиљеријског оружја и савремено пешадијско наоружање чији добар део Косово већ поседује.
Како тврди Спутњик, косовски Албанци су до сада исплатили Немацкој око 170 милиона евра за куповину оружја, опреме и обуку припадника КБС -а, а преговарају о набавци нове туре немацких аутоматски пушка Г-36 (Хеклер и Кох) и тенковима “Леопард 2”.
Спутњик указује да Немачка тиме што наоружава Косово, крши споствена правила и законе, јер одредбом из 1971. постоји нацелна забрана да се оружје извози у земље које нису цланице НАТО.
Извор: Б92
