Промена статуса Аја Софије из музеја у џамију личи на покушај турских власти да врате свет у средњи век, сматра заменик шефа Комитета Државне думе Русије за питања Заједнице независних држава (ЗНД) Константин Затулин.
„На тај начин, постоји неприкладан покушај да се издигне дух неких верника (муслимана) над другима (хришћанима), да се поново подсети на страхоту погрома миленијумске византијске цивилизације, чије је архитектонско ремек-дело затим стотинама година коришћено као доказ победе над његовим ствараоцима. Турска Кемала Ататурка, којој је совјетска Русија помогла да издржи и стане на ноге, сматрала је могућим окретање крваве странице прошлости, барем у погледу храма Аја Софија. Утисак је да власти данашње Турске желе да нас врате у средњи век“, рекао је посланик.
Он је истакао да је Света Софија, чак и са статусом музеја, остаје највећа светиња православног света, која је посебно драгоцена хришћанима Русије, Украјине, Белорусије и других земаља ЗНД, јер се у њој покрстила кнегиња Олга, а такође су управо ту изасланици кнеза Владимира видели „Небо на земљи“, убедивши кнеза затим да прими православље.
Према мишљењу Затулина, Константинопољски патријархат има свој део одговорности за развој догађаја у вези са Аја Софијом, јер је „заоштривши црквени раскол у Украјини 2018. године и дајући му привид легитимности, ушао у најжешћи сукоб са највећом руском православном црквом у православном свету“.
„У овој ситуацији, посебна одговорност је на Русији као највећој земљи православног света, духовној наследници православне Византијске империје. Желео бих да верујем да руско-турски односи неће бити оштећени због глупог покушаја Турске да у 21. веку поново присвоји хришћанско наслеђе из 6. века“, додао је он.
Раније данас је саопштено да док се у Турској разматра могућност да се Аја Софија претвори у џамију, посланици Думе припремају обраћање турским колегама мењају одлуку коју је донео Кемал Ататурк који је за дуги низ година том храму наменио улогу симбола мира и међурелигијске хармоније.
Тим поводом огласио се и Кремљ који сматра унутрашњом ствари Турске претварање Аја Софије у џамију. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је нагласио да је о овом питању већ говорио патријарх Кирил, а очекује се и саопштење Министарства иностраних послова Русије. У Кремљу се надају да ће Анкара узети у обзир статус Аја Софије као објекта светске баштине.
Статус Аја Софије
Државни савет Турске 2. јула је разматрао питање промене статуса цркве и изнео став да је за промену статуса довољан указ председника. Очекује се да одлука Државног савета буде објављена у року од 15 дана.
С друге стране, званични представник грчке владе Стелиос Пецас је после одлуке турског Државног савета изјавио да то није питање грчко-турских односа већ светско питање.
Аја Софија је споменик светске културне баштине и многе земље света су апеловале на Турску да учини то што је наумила јер ће тиме довести до раскола између хришћанског света и Турске.
Аја Софија (Света Софија) је изграђена у шестом веку за време цара Јустинијана. Представљала је симбол православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године када је турски султан Мехмед Други Освајач ушавши у град обавио молитву у овог богомољи. Тиме је симболично постала џамија, а Цариград престоница Османске империје.
Извор: rs.sputniknews.com
