Настава од 1. септембра најкраће би се могла описати – комбинација неколико модела, који ће зависити од капацитета школе, потребе ђака и обавеза родитеља. Циљ током пандемије – безбедност, да ђаци имају квалитетну наставу и уче, али и да се не ремете обавезе породице.
До почетка школске године године остало је месец дана. Нервоза око битног питања – како ће се одвијати настава почела је. Поједини родитељи покренули су петицију да настава не буде онлајн, они инсистирају да деца иду у школу. Мање се у јавности обратила пажња на оне који се боје да им се деца разболе одласком у школу. Ту је и питање коме оставити најмлађе док су родитељи на послу. Једноставно речено – сви имају жеље и потребе.
Министар просвете Младен Шарчевић додаје да је поред квалитетне наставе имепратив и безбедност. У изјави за “Блиц” открива како ће изгледати настава ове школске године уколико корона и даље буде свугде око нас. Он истиче да је припремљено неколико модела и да је просвета спремна да се у зависности од епидемиолошке ситуације у ходу прилагођава.
Када је реч о моделу наставе, овде није само реч о грубој подели на учење у учлионицама и онлајн, већ и о томе какве ће смене бити и када ће који разред долазити у школу.
Отуда описати модел наставе у једној реченици није могуће, јер у појединим школама простор и број ђака не задовољавају испуњење свих епидемиолошких правила, па ће се зато настава и прилагођавати по школама и потребама. Ипак, генерално посматрано, школе и родитељи, односно ђаци, моћи ће да се определе који им модел наставе одговара. Уколико се на пример определе за онлајн важи исто правило једнако за све – у школи се одговара!
Школе да се договоре са родитељима
– Практично ће бити изједначен избор, да ли ће радити од куће или у школи, али сви ће морати да дођу у школу да би били пропитани. Сугеришемо и професорима и учитељима да дају што више оцена, како би на сваком кораку деца могла да се искажу и како би било прегледније њихово савладавање градива. Школама дајемо аутономију да се са родитељима договоре јер у делу породица је страх – истиче министар.
Настава ће се изводити само уз епидемиолошке услове који важе и у свету – због дистанце од четири квадртна метра у учионицима може бити до 15 ђака. А, ђаци ће морати да носе маске.
Настава од 8.00, 11.00, 14.00 и 17.00
Министар Младен Шарчевић каже да је у протеклом периоду рађено истраживање у целој Србији. Такође и школе до следеће недеље треба да одговоре министарству у складу са својим специфичностима, који ће модел прихватити, да ли могу да раде у једној или је неопходно више смена, како ће поделити смене…
Сви основци имаће по четири часа дневно, односно проводиће у школи три сата.
– Генерално посматрано у основној школи ће се радити по сменама које ће бити другачије него до сада. Први и други разреди кретаће ујутро у 8.00, имаће четири часа и завршаваће у 11.00. Затим иду кући или имају боравак. После најмлађих долазе трећи и четврти разред и остају на настави од 11.00 до око 14 часова. Након анализе министарства, око 20 одсто родитеља нема децу где да оставе. Школе које су имале боравак имаће га и убудуће у истом обиму, не смањујемо групе. У тим терминима предвиђеним од првог до четвртог разреда имају практично целу школу за себе – каже министар Шарчевић.
После групе од првог до четвртог у школу долазе петаци и шестаци који ће своја четири часа имати од 14 до 17 часова, док ће седмаци и осмаци бити у клупама од 17.00 до око 20.00.
Часови 35 минута уз редовне одморе
Сви они имаће по четири часа која трају 35 минута и редовне одморе. Часови су скраћени, али се не губи време за наставу јер нема уписивања дневника током часа. Између сваког блока наставе је око двадесетак минута паузе када се врши дезинфекција пре доласка друге смене ђака.
– Они који су болесни, или им је неко у породици заражен остају код куће и имају онлајн наставу. Сви, па и они који иду у школу, имаће на понуђеним платформама разне садржаје, вежбе, а школа и у избору платформе има аутономију – истиче министар Шарчевић и додаје да “националне мањине махом имају мања одељења и они ће сви моћи да долазе без подела на групе”.
Користиће се и сале, канцеларије…
Министар каже да је у мањим срединама – мање и проблема како задовољити све услове закључно са епидемиолошким. Веће школе и у већим градовима захтевају једноставно речено – више комбинација модела.
– Око 360 школа обара цифру од 1.000 ђака и ту ће морати да се ради по сменама. У појединим школама и за сменски рад недостаје учионица и ту ће бити употребљене сале, канцеларије… Испитивањем свих специфичности од простора, броја ђака до потреба родитеља, закључак је да ниједна школа није слична. Проблем су веће школе по градовима и зато ће бити по четири часа главних предмета – каже Шарчевић.
Једна недеља у школи, друга онлајн
Након анализе министарства како би се утврдило реално стање по Србији, чињеница је да су огромне разлике по регијама.
– Примера ради новопазарска регија по правилу има много ђака у одељењу, чак и по 39. Како би се задовољио услов дистанце може по 13 њих у учионицу. У овом делу Србије решење је да иду у школу од првог до четвртог у преподневној смени и они иду стално. У поподневној смени ће се на недељу дана смењивати пети и шести, па затим седми и осми разред. Оне недеље када одређени разред не иде у школу имаће онлајн наставу. Зато морамо да имамо припремљене све садржаје – истиче Шарчевић.
Тачно ће се знати ко, где и како учи
Како додаје, тренутно се израђује модел извештавања помоћу ког ће министарство у сваком тренутку моћи да прати колико се успешно одвија и организује настава по школама.
– Аргумент професора да немају рачунар једноставно не стоји. Имају га на послу, а уколико су болесни моћи ће да га у договору са директором узму на реверс – каже министар.
Такође, професори који су проглашени технолошким вишком али добијају део плате од државе, у складу са износом имаће фонд часова.
Извор: Блиц
