Жељко Ражнатовић Аркан годинама је у својој околини имао људе од поверења, од којих су многи бринули о његовој безбедности, али када је већина њих уклоњена по тајном плану државних структура и српског подземља, око шефа Српске добровољачке гарде (СДГ) остали су најобичнији аматери и улизице, што га је почетком 2000. коштало живота.
Те информације наведене су у документацији страних безбедносних служби.
Лажни осећај сигурности
– Арканови најближи пријатељи и сарадници су током деведесетих година уклањани да би се он ослабио. Уместо искрених пријатеља појављивали су се неки нови кој ису му ласкали, али су знали да побегну када је тешко. Међутим, најгоре је било када је реч о обезбеђењу, јер су ту одједном почеле да долазе особе без искуства и осећаја за опасност. Сви они су уверавали Аркана да је безбедан и да нема због чега да брине. Многи су га тапшали по рамену. Све то је код њега изазвало лажан осећај сигурности, опустио се. Такав однос људи око њега, довео је до његовог убиства у „Интерконтиненталу“ 2000. године – стоји између осталог у наводима страних служби.
Такође, наведено је да је Аркан годинама пре тога имао јако обезбеђење, а посебно се истиче чињеница да деведесетих није било никако лако бринути о његовој безбедности и радити као његов телохранитељ. Открива се и да је постојао човек који је сваког дана до најситнијих детаља планирао пут којим ће се кретати и Аркан и његова породица.
– Од тог плана се деведесетих ретко кад одступало. Иначе, о његовој безбедности је у то време свакога дана бринуло 20 до 30 људи – наведено је у информацијама страних служби.
Три метка у потиљак
Жељко Ражнатовић Аркан је убијен 15. јануара 2000. године око 17 часова у хотелу „Интерконтинентал“ у Београду. Са њим су убијени и његови пријатељи и колеге, бивши радници савезног СУП, пуковник Драган Гарић и мајор Миленко Мандић који је био и припадник Арканове гарде.
Док су седели у холу пришао им је бивши полицајац Добросав Гаврић, извадио пиштољ ЦЗ-99 и испалио три метка Аркану у потиљак.
Извор: Курир.рс
