Чачак — Све више српских пољопривредних произвођача одлучује се за узгој корнишона, јер је ово поврће захваљујући кооперантским фирмама из Немачке постало исплативо.
У чачанском крају више од 400 домаћинстава управо захвљајући корнишонима оствариће сигуран приход, који се креће и до неколико хиљада евра.
„Ово је прва година у којој сам се одлучила за производњу на површини од три ара, дневно се убере од 100 до 180 килограма. Сорта кибрија захтева свакодневну бербу и што се више бере, све више замеће плодова. Берба је почела половином јуна и трајаће до половине септембра. Посао изгледа добар, може да се запосли читава породица која мора бити ангажована око три месеца“, рекла је за РИНУ Даница Радовић из Мрчајеваца.
На захтевно европском тржишту пролази само најбоља класа, па ако се брање изостави само један дан, корнишони већ прелазе у другу. На пољопривредницима је само да обезбеде земљиште и воду а све остало је на откупљивачима, који финансирају комплетну производњу, од расада до репроматеријала и свакодневних савета стручњака.
„Имамо агрономе на терену који обилазе кооперанте, како се род не би довео у питање, и конкретно им говоре шта треба да ураде. Ове године ће бити произведено око хиљаду тона корнишона за потребе немачког тржишта. За три месеца, домаћинство које се определило за овај вид производње може зарадити минимално три хиљаде евра, јер све што се произведе то се и откупи“, рекао је Немања Јоксић, директор Глобал систем кооперативе.
Ова немачка компанија до сада је набављала корнишоне из Турске, међутим далек пут и велики трошкови транспорта преселили су место откупа у Македонију која не може да произведе довољне количине. Стога је производњу корнишона организовала компанија Глобал систем кооператива која је склопила уговоре са пољопривредним произвођачима у Србији.
„Град Чачак подржао је ову причу и нама је циљ да запослимо најосетљивије групе људи.Овде је циљ да то раде породична газдинства, чланови домаћинства који немају потребе да ангажују сезонске раднике. Буквално упошљавамо породице, овога пута са корнишонима“, каже Снежана Марковић Ђуровић из Пољопривредне стручне службе.
Извор: РИНА
