Београд — Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће сутра бити исплаћена трећа минимална зарада за 1.042.114 запослених у укупном износу од 31 милијарду динара.
Држава је привредницима за три минималца до сада помогла са износом од 94 милијарде динара, односно са око 800 милиона евра, саопштено је из Министартва финансија.
Од почетка кризе која је изазвана пандемијом вируса корона држава је путем директних давања и ослобођења од пореских обавеза привреди и грађанима помогла са 278, 64 милијарде динара, односно са 2,3 милијарде евра, наведено је у саопштењу.
„Реч је о подршци која је оцењена као једна од највећих у региону. Са исплатом овог трећег минималца покрили смо период од три месеца иако је ванредно стање и немогућност пословања трајало дупло краће. Помогли смо, надам се и послодавцима и запосленима. Послодавци су задржали неопходну ликвидност и обезбедили средства за исплату зарада. Са друге стране радници су задржали своје послове. Сада нам предстоји заједничка борба – да очувамо постојећа радна места“, рекао је Синиша Мали.
Министар је навео да, када се саберу сва досадашња директна давања и индиректни подстицаји у виду ослобођења пореза и доприноса, држава привреди и грађанима помогла са око 278,64 динара или око 2,3 милијарди евра.
„Када се саберу износи одложеног плаћања пореза и доприноса, минималци исплаћени привреди, као и новац који је држава обезбедила преко Фонда за развој и грађанима у виду једнократне помоћи од 100 евра, долази се до цифре од око 278,64 милијарди динара, односно нешто више од 2,3 милијарди евра, са колико је држава на директан или индиректан начин из буџета помогла привреди и грађанима“, навео је Мали.
Прецизније, најновији податак је да је преко Фонда за развој до сада одобрено 1.061 кредитних линија у укупном износу од око 6,12 милијарди динара или око 51 милиона евра. На ово треба додати да је на име одложених пореза и доприноса привреда релаксирана са 105,88 милијарди динара, односно са око 890 милиона евра као и да је за минималац дато око 800 милиона евра.
Мали је подсетио да не треба заборавити и гарантну шему преко које се одобравају комерцијални кредити преко банака, где је до сада одобрено више од 6.332 кредита, укупне вредности 526 милиона евра. Истовремено, ради се на одобравању захтева за још 3.449 кредита укупне вредности 453 милиона евра.
Министар је додао и да је за исплату 100 евра грађанима издвојено 72,5 милијарди динара, што је додатних 600 милиона евра из буџета републике, те да је са свим овим заокружен посао обезбеђивања неопходне ликвидности у финансијском систему Републике Србије.
Министар финансија је истакао и да се редовно прате програми подстицаја који се примењују у свету и у региону.
„Ово није само криза понуде већ и криза тражње. Ми морамо да видимо како да подстакнемо и тражњу, јер не вреди да државе упумпавају огромне количине новца, ако се на другој страни тај новац гомила и штеди. То може довести до других економских неравнотежа и контракције читаве привреде. У свету је већ приметан тај тренд. Тражња за инвестиционим кредитима опада. Потребне су нам, дакле, иницијативе и предузетништво које ће да изнађе решење за пословање у новим околностима. Ми смо отворени за све предлоге јер само у синергији можемо доћи до резултата“, поручио је министар Мали.
Како је рекао до сада смо добро обавили посао, што је позитивно оценио и Међународни монетарни фонд (ММФ) истичући да је наш пакет био свеобухватан и брз и да је један од највећих међу европским земљама.
„Упркос томе што су у јуну додатно смањили пројекције раста на глобалном нивоу за огроман број земаља, за Србију су задржали априлску пројекцију због снажног, правовременог и свеобухватног одговора на кризу. Они очекују да ће у 2021. години доћи до убрзања рата на шест процената БДП“, подсетио је Мали.
Министар је подсетио да су похваљене и монетарне мере – снижавање референтне каматне стопе и убацивање ликвидности у банкарски систем, као и увођење тромесечног мораторијума на отплате банкарских кредита.
Мали је оценио да су велики изазови пред нама јер је тешко проценити колико ће да траје здравствена криза са корона вирусом, те да није на делу само криза ликвидности.
„Видећемо шта доноси јесен и предстојећи период. Економији не преостаје ништа друго него да се прилагођава новонасталим околностима. Морамо пронаћи начин да функционишемо у новом систему који нам сада намећу измењене околности на међународном тржишту. Много тога се већ сада мења, међународна робна размена, ланци снабдевања, а на снази је велико потенцирање дигиталне и циркуларне економије. Србија може да буде тачка у том координатном систему чији параметри показују способност одрживог развоја, али на томе морамо да радимо сви. Знам да је тешко, али флексибилност у пословању, иновативност идеје и знање, су једини који воде људску цивилизацију напред“, навео је он.
Према његовим речима, на држави је да се посветити својој основној изворној функцији која је усмерена на унапређењу пословног амбијента, уклањању сувишног администрирања које оптерећеује привреду, унапређењу јавне управе и функционисању јавних предузећа, која значајно генеришу привредни раст целе земље.
„Наравно, наш задатак је и да инвестиције у јавну инфраструктуру задржимо на задовољавајућем нивоу“, додао је Мали те је стога изградња путне инраструктуре, као што је Моравски коридор апсолутни приоритет.
„Многи кажу да ће данашње одлуке определити развој човечанства не само у наредних неколико година, већ наредних деценија. Велика је одговорност на нама и морамо бити паметни, хватати корак са другима, бити нова карика у том новом успостављеном ланцу снабдевања, а ту пре свега видим шансу за наше добављаче и кооперанте, нашу прерађивачку и ауто-индустрију“, закључио је Мали.
Извор: Б92
