Уколико превентивним мерама доведемо до поравњања епидемије, можемо да се надамо паду оболелих, истакао је за Ново јутро телевизије Пинк, имунолог др Срђа Јанковић
Када је епидемиолошка ситуација у питању, др Јанковић је рекао да ако гледамо бројке можемо да говоримо о заравњену, али не би се ослањао на то.
„Постоји и даље потенцијал да се ствари погоршају пре свега ако не користимо превентивне мере“, рекао је др Јанковић и додао да ако будемо доследни мерама и сви заједно мислимо на то како да што пре доведемо до поравњања епидемије, можемо да се надамо паду оболелих.
Како каже, потенцијал постоји и на горе и на доле.
„Стручњаци се надају да ће климатски услови током лета помоћи сузбијању епидемије, али показало се да то није довољно само по себи. Показало се да летњи таласи нису погоднији од оних на јесен или зиму. Колико то може да ослаби вирус, научно је питање“, рекао је др Јанковић, додавши да то свакако није довољно и да морамо да спречавамо преношење са особе на особу, без обзира на годишње доба.
Ова година је боља за одмор у Србији!
Доктор истиче да је овог лета најбоље остати овде, и апеловао је да се све мере које су на снази доследно и ригорозно спроводе, без обзира да ли се људи одлучили да иду на море или остану у земљи.
Др Јанковић је рекао да већина људи није дошла до заражавања, а не зна се ни да ли може поново да се разболи од короне.
„Долазе информације и из других земаља да се нема баш имунитет после прележане короне, као и да се не зна уколико га има, колико траје. Поред антитела, постоји и ћелијски имунитет који такође може да спречи да се вирус шири организмом. Њу теже меримо рутинским тестовима, али особе које их имају лакше подносе заразу“, рекао је др Јанковић и додао да је тешко предвидети број људи са трајним имунитетом.
Како каже, спречавање заражавања је најбоља опција тренутно, која доводи до тога да се вирус не шири.
Када су жаришта у питању, др Јанковић истиче да је Београд жариште јер је велики град и јер је велико кретање у њему, па је тамо, додаје, највећи потенцијал за даље преношење.
Када је крвна плазма у питању, доктор каже да се она не дају свим пацијентима, да иза одлуке стоји конзилијум и да се даје само онима којима је најпотребнија.
„Много је важније препознати на време пацијенте који могу имати потенцијалну корист од ове терапије“, рекао је др Јанковић, и додао да је много важно препознати пацијенте код којих се развија тежа клиничка слика, и њу предупредити.
КОРОНА МОЖЕ ДА ОСТАВИ ПОСЛЕДИЦЕ!
Јанковић је пре свега прокоментарисао наслов у медијима у коме је његова изјава погрешно интерпретирана. Када су последице од коронавируса у питању, др Јанковић је рекао да последице могу бити озбиљне и могу оставити последице на плућима, али и да већина пацијената може да остане без њих.
„Наслов у коме пише да сам ја рекао да корона не оставља последице није тачан“, рекао је др Јанковић. Он је рекао да се извињава грађанима што су због таквих наслова могли тако нешто да помисле.
Др Јанковић је рекао да у болницама тренутно постоји баланс, јер, како каже, број оних који се отпуштају већи је од оних који се примају, али додаје да то ништа не значи, као и да не сме поново да се догоди разбуктавање.
Он је нагласио да је велика већина људи схватила опсност и понаша се одговорно.
Када су деца у питању, др Јанковић каже да је јако битно схватити да не постоји група која је мање угрожена. Чињеница је да је мањи број деце заражен, али то не искључује да они могу добити и тежу клиничку слику.
„Преминули између деце су екстреми, али то не умањује трагедију. Нико није априори заштићен, морају се спроводити превентивне мере“, рекао је др Јанковић.
Када је полазак деце у школу на јесен у питању, др Јанковић сматра да је социјализација јако битна, па мора добро да се одвага шта ће да се ради.
„Све стране имају своје, јаке аргументе, суштина је само да се одвага у датом тренутку шта је мања штета“, рекао је др Јанковић.
Извор: РТВ Пинк
