Вирус је ван контроле, а када је тако, за мене је свака епидемија алармантна. Али његово ширење може да се заустави, није касно. У том циљу преко је потребно да поштујемо прописане мере, да имамо поверење у епидемиологе, чувамо здравствене раднике, али важна је улога медија. Без тога се ова пошаст не може ставити под надзор.- каже Вучинић
Вирус је ван контроле, а када је тако, за мене је свака епидемија алармантна. Али његово ширење може да се заустави, није касно. У том циљу преко је потребно да поштујемо прописане мере, да имамо поверење у епидемиологе, чувамо здравствене раднике, али важна је улога медија. Без тога се ова пошаст не може ставити под надзор.
Ово су речи др Зорана Вучинића, пензионисаног епидемиолога из Ужица, који се у 35 година дугој каријери борио против мишје грознице, свињског и птичјег грипа, многих других епидемија. Остао је познат по томе што је сваку гасио у њеном самом жаришту, никада из канцеларије.
– Имам иза себе доста година рада, али овакав потенцијал вируса никада нисам срео. У овом тренутку када вирус дивља Србијом, буквално дивља, епидемиологија нема неку велику улогу. Сада је важно сачувати наше здравствене раднике, медицинаре којима се дивим. Изгарају на послу, тихо се заражавају, нестају. И њима треба помоћи. Немојте носити маске и држати дистанцу због себе, мене, чините то због њих. Њима нису потребни аплаузи него наша солидарност, да притисак на болнице буде што мањи, да могу да одахну и решавају масу ствари. Нико се не пита како је радити у скафандеру, како и где сместити све пацијенте – прича епидемиолог из Ужица.
Вирус је ван контроле, а када је тако, за мене је свака епидемија алармантна. Али његово ширење може да се заустави, није касно. У том циљу преко је потребно да поштујемо прописане мере, да имамо поверење у епидемиологе, чувамо здравствене раднике, али важна је улога медија. Без тога се ова пошаст не може ставити под надзор.
Ово су речи др Зорана Вучинића, пензионисаног епидемиолога из Ужица, који се у 35 година дугој каријери борио против мишје грознице, свињског и птичјег грипа, многих других епидемија. Остао је познат по томе што је сваку гасио у њеном самом жаришту, никада из канцеларије.
– Имам иза себе доста година рада, али овакав потенцијал вируса никада нисам срео. У овом тренутку када вирус дивља Србијом, буквално дивља, епидемиологија нема неку велику улогу. Сада је важно сачувати наше здравствене раднике, медицинаре којима се дивим. Изгарају на послу, тихо се заражавају, нестају. И њима треба помоћи. Немојте носити маске и држати дистанцу због себе, мене, чините то због њих. Њима нису потребни аплаузи него наша солидарност, да притисак на болнице буде што мањи, да могу да одахну и решавају масу ствари. Нико се не пита како је радити у скафандеру, како и где сместити све пацијенте – прича епидемиолог из Ужица.
– И ја сам мислио да ћемо летос имати другу слику. Али ово није грип, ово је болест са којом нисмо имали прилике да се сукобимо. Како је мени било да идем на сузбијање мишје грознице када су иза мене стајали радови Боже Антонијевића, Мирчете Обрадовића, професора, искусних људи. Ја сам знао где идем, шта ме чека, знао да штитим себе и друге око мене. О корони многе ствари не знамо. А оно што знамо морамо да користимо, а то су ношење маски, дистанца, боравак у затвореном уз све мере заштите. Хајде народ да прилагодимо тренутним мерама. Рећи ће неки „какви сте ви епидемиолози ако се против вируса борите само маском и дистанцом“, али то је у овом тренутку тако. Како се сада будемо понашали, тако ћемо проћи и на јесен – наставља др Зоран Вучинић.
У вирусологији и епидемиологији постоји термин прескок баријере и њему личи да се управо ради о томе. САРС и МЕРС били су неуспешни прескоци баријере врста, корона је, каже, успешан. Др Вучинић одбацује сваку теорију о корони као вештачки направљеном вирусу.
– Да је вештачки направљен, лако би био решив. Код животиња постоје многе болести које ми крстимо као куга и колера. Овде је највероватније дошло до спајања анималног са хуманим вирусом и они су направили нови вирус. То је прескок баријере врсте. Добили смо потпуно нов, непознат вирус. Ковид-19 није настао у децембру, некаквом експлозијом, треба доста времена да се овај процес одигра. По мом мишљењу вирус је ушао у слепу улицу. Многи вируси уђу у организам, направе дар-мар, ми их избацимо, нестану. Брине ме где он иде и где ће се зауставити. Плашим се и да корона није показала своју пуну снагу. Дубоко верујем да решења постоје јер ово је глобални проблем. Непотребно је причати да ли је ово други пик првог таласа, први другог и слично. Оставимо се тога. Ово је његов пут ширења, он је у својој природној експанзији – каже др Зоран Вучинић.
Оперативна српска епидемиолошка школа
Др Вучинић за себе каже да је ђак оперативне српске епидемиолошке школе и професора др Младена Симића из Ниша.
– Тиме се поносим, звање ђака др Симића, врсног стручњака – оперативног епидемилога који је епидемије решавао у самим њиховим жариштима је за мене највеће звање. Смета ми што се оперативна српска епидемиолошка школа назива анахроном, руском. Из ње је потекла маса наших чувених епидемилога са ВМА, „Батута“, из Ниша, то су за вас непознати људи, али велики стручњаци у европским размерама. Та школа нас је учила управо ово о чему причамо – где тражити подршку, ко вам је десна рука – прича др Вучинић.
Извор: Еспресо.рс/Блиц
