Комарци заражени вирусом Западног Нила појавили су се у нашој земљи, али добра вест је да нема оболелих грађана.
Према речима доктора Ивана Алексића из Завода за биоциде и медицинску екологију, вирус Западног Нила регистрован је код комараца у Београду и неколико општина и градова у Србији. Каже да је проценат заражености око 20 одсто, што се не разликује од претходних година, а карактеристична станишта су шумски комплекси и гробља.
– У Београду су регистровани у Бањичкој шуми, око гробља, као што је Мали Збег, у приобаљу Дунава, Котежу, Обреновцу, Бановом брду… – казао је он за РТС.
Директор Института за јавно здравље Војводине Владимир Петровић рекао је да у тој покрајини није забележена појава вируса Западног Нила, који преноси једна врста комараца.
И председник општине Обреновац поделио је на друштевним мрежама извештај „Градске чистоће“ за територију ове општине која је 1. и 2. јула контролисала ларве и одрасле јединке. Према њему, није констатована ниједна заражена. Од ове године Сектор екологије и унапређења животне средине ЈКП „Градска чистоћа“ Београд врши сузбијање комараца уређајима са земље. Како за „Блиц“ кажу, њиховим анализама ове сезоне није забележено присуство вируса Западног Нила у испитиваним комарцима.
Биолог Миленка Перић из овог Сектора недавно је за „Блиц“ истакла да је због јунских киша дошло до померања развоја речних комараца, те су се преклопили са активношћу такозваног кућног комарца који је доминатан у овом периоду године.
– Речни комарци су агресивнији у односу на кућног јер је њихов убод болнији. Иако је њихова највећа активност у јутарњим часовима и у сумрак, могу бити активни током целог дана. Битно је напоменути да речни комарци на нашем подручју нису од медицинског значаја, јер није регистровано да преносе болести – казала је Перић.
Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, до јуче у Србији није потврђено оболевање код људи од грознице Западног Нила.
– Сезонски надзор у овој години почео је 1. јуна и трајаће, према искуству из претходних девет сезона, до прве половине новембра – кажу за „Блиц“ из „Батута“.
Они подсећају да је грозница Западног Нила вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца, а главни преносилац је Цулеx пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни – слепи домаћин и инфекција се даље не преноси.
– Већина особа (80 одсто) инфицираних овим вирусом нема никакве симптоме болести. Код приближно 20 одсто заражених симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код мање од једног процента долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију – истичу из „Батута“.
Прошле године 27 оболелих
У нашој земљи инфекција вирусом Западног Нила први пут је регистрована 2012. године, а до 2018. било је укупно 989 случајева оболелих и 97 смртних исхода који се могу довести у везу са овим оболењем. Претходне године пријављено је 27 случајева и једна преминула особа. Ранија искуства показују да се први случај оболевања обично региструје у другој половини јула, а највећи број оболелих током августа.
Препоруке „Батута“
*Употреба репелената приликом боравка на отвореном
*Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје. Одећа треба да буде комотна.
*Избегавање подручја попут шума и мочвара и боравка на отвореном у сумрак и у зору
*Употреба заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета
*Исушивање извора стајаће воде (воду из саксија, посуде љубимаца)…
*У случају појаве симптома налик на оним у вези са неуроинвазивним обликом болести, јавити се лекару
Извор: Блиц.рс
