Русија и Турска преговарају о условима за заједничку производњу система противваздушне одбране С-400, изјавио је директор Федералне службе Русије за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев у интервјуу за турску ТВ станицу „Екотурк“.
Анкара је заинтересована за куповину још једне серије руских система противваздушне одбране, а дијалог о заједничкој производњи води се у контексту могућег договора. Према мишљењу стручњака, ова пракса не значи потпуни пренос технологија у другу земљу. Чињеница да је Турска чланица НАТО неће ометати закључивање уговора: стране морају формирати заједнички став на техничком пољу, сматрају аналитичари.
Према речима Шугајева, преговори су Турском су у завршној фази и само се очекује коначна одлука турског руководства о том питању. Он је у марту 2020. године спомињао да Анкара може учествовати у производњи система противваздушне одбране С-400. Говорећи тада о могућности додатног снабдевање Турске системима противваздушне одбране, Шугајев је објаснио да то подразумева „одређено учешће“ Турске у производњи.
Географија куповине
Подсетимо, први уговор о испоруци Турској руских ПВО система С-400, Москва и Анкара су потписале у априлу 2017. године. Уговором је предвиђено да се турској страни предају четири дивизије противавионских ракетних система укупне вредности 2,5 милијарди долара. Четрдесет пет посто тог износа Турска је платила унапред, остатак се плаћа на кредит. Већ у јесен 2019. године све компоненте противавионских ракетних система су испоручене турској војсци.
Почетком маја 2020. године шеф секретаријата турске одбрамбене индустрије Исмаил Демир је саопштио новинарима да се у Турској наставља распоређивање ПВО система С-400 купљених од Русије.
Противваздушни ракетни системи С-400
Први уговор о испоруци Турској руских ПВО система С-400, Москва и Анкара су потписале у априлу 2017. године.
Додао је да иако уговор укључује обуку и техничку подршку из Москве, руски запослени немају потпуни приступ батеријама ПВО С-400 у Турској.
Треба подсетити да је Вашингтон више пута претио Анкари санкцијама за куповину руских система ПВО. Америчка страна верује да ће Москва, захваљујући распоређеним С-400, добити приступ техничким карактеристикама најновије НАТО авијације. Кључна мера коју су Сједињене Државе предузеле у вези са Турском било је искључење турске стране из програма конструкције авиона Ф-35.
Напетост је достигла такав ниво да је у децембру 2019. године председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, чак запретио да ће Сједињеним Државама блокирати приступ војној бази Инџирлик која се налази у Рурској.
Политизација проблема
Неспоразум између Анкаре и Вашингтона још увек постоји. Средином маја 2020. године, специјални представник САД за Сирију и један од водећих америчких стручњака за односе са Турском, Џејмс Џефри, саопштио је да управо то што је турска страна купила од руске ПВО системе главни проблем у америчко-турским односима.
Ердоган потврдио да може затворити авио-базу Инџирлик за Американце
Војни експерт Алексеј Леонков сматра да испоруке америчке војне технике обично имају изражену политичку позадину.
„САД су спремне да испоручују оружје оним државама које су им лојалне. Турска је дуго била јужна предстража блока НАТО. Али чим је дошло до одређеног хлађења у односима Анкаре и Вашингтона, то је одмах утицало на уговоре о одбрани, а турско руководство се суочило са претњом санкцијама“, истакао је експерт за РТ.
Војни стручњак и виши научни сарадник у „Вишој школи економије“ Василиј Кашин, истакао је да одлука Анкре о ПВО систему С-400 јача мултивекторску оријентацију њене спољне политике.
„Сада се Турска из војно-политичког партнера Вашингтона коначно претвара у самосталног играча, независног од америчке спољнополитичке линије. Куповина високотехнолошког оружја увек ствара снажне дуготрајне везе између испоручиоца и купца због потребе за одржавањем и модернизацијом. Географија таквих куповина је увек уско повезана са политиком“, истакао је експерт.
Руководство Турске не само да није спремно да одустане од већ купљеног оружја, већ напротив, намерава да развија односе са Русијом у области војно-техничке сарадње.
Одбрамбени савез
Према мишљењу стручњака, жеља Анкаре да се придружи одбрамбеној индустрији заједно са Москвом, део је курса за развој турске одбрамбене индустрије.
Важно достигнуће турског војно-индустријског комплекса било је стварање сопствених ударних беспилотних летелица. Већ 2015. такве уређаје је почела да испоручује турска војска. У мају 2017. године турска војска је тестирала још један беспилотни апарат „Анка“, који је конструисала компанија Turkish Aerospace Industries (TAI). Уређај је способан да носи муницију тешку 200 килограма, а домет лета је 200 километара.
Међутим, у питању стварања тако високо-технолошке војне технике као што је најновији тенк или ловац пете генерације, Турска није догурала далеко, иако је сличне пројекте иницирало руководство републике.
Руководство Турске не само да није спремно да одустане од већ купљеног оружја, већ напротив, намерава да развија односе са Русијом у области војно-техничке сарадње.
Ипак, Турска има технолошку основу за сарадњу на производњи С-400. Ово је мишљење Алексеја Леонкова.
Шта би могла да производи Турска
„Друго питање је квалификација ове техничке базе, да ли она испуњава захтеве које Русија поставља приликом конструисања војне технике. Управо ово је једна од тема преговора, да су технологије међусобно повезане“, истакао је експерт.
Према речима Василија Кашина, турска страна може, на пример, да производи муницију за комплекс, да поправља појединачне електронске компоненте и обавља друге послове.
„Израз „заједничка производња“ може прикрити потпуно различит ниво преноса технологије и ниво локализације ових производа. Штавише, чињеница да је Турска у блоку НАТО неће створити препреке за такву сарадњу“, убеђен је експерт.
Василиј Кашин је објаснио да је делимична предаја технологија првобитно била један од услова споразума. Овај услов не садржи никакве замке за Русију.
„Биће извршена дубинска техничка анализа о томе који елементи комплекса могу бити предати Турској, а који не. Поред тога, обично такви системи у извозној конфигурацији се разликују од оних који су у служби руских оружаних снага. У оквиру заједничке производње, сасвим је могуће узети у обзир све ризике и смањити их на минимум“, истакао је експерт.
Истовремено, ова сарадња је корисна за Русију како са економске, тако и са политичке тачке гледишта, уверен је Василији Кашин.
Слично мишљење дели и Алексеј Леонков.
„Извозне верзије руске технике по својим тактичким и техничким карактеристикама се разликују од технике која се испоручује руским Оружаним снагама. Стога заједничка производња не значи да ће доћи до предаје сопствених технологија. Али обим руском одбрамбеног извоза ће бити повећан“, закључио је експерт.
Извор: sputniknews.com
