Споразум који су Американци предложили Београду и Приштини као решење косовског питања подразумева останак јужне српске покрајине у саставу Републике Србије.
Ово је био и један од главних разлога зашто је састанак у Вашингтону миниран, а иза свега стоје много моћније структуре од представника косовских Албанаца којима никакав договор на Западном Балкану не иде у прилог.
Мало је рећи да су сви били изненађени када је представник америчког председника за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел изјавио да САД нуде Србима и Албанцима решавање егзистенцијалних, однбосоно економских питања становништва, док се политичка остављају у другом плану.
Само неколико дана пре најављеног састанка у Белој кући, Гренел излази са предлогом да се на Косову формира посебна економска зона по узору на модел кинеског Шенжена.
Гренел је, у интервјуу за америчку „Њузмакс“ телевизију, изјавио како Београду и Приштини предлаже кинески модел економске сарадње по угледу на специјалну економску зону у кинеском граду Шенжену.
Гренелов план
Прве назнаке јасног сукоба око решења косовског питања уочљиве су из Гренелових изјава којима је осудио покушаје европских званичника да наметну политичко решење.
– Одлучили смо да се умешамо јер постоји дуга историја такозваних експерата који су инсистирали на политичком приступу у дијалогу, игноришући економију. Када сам разговарао са људима и привредницима у Приштини и Београду, јасно је било да они желе економски развој, посао за младе, да желе наду – рекао је Гренел и подсетио на прве резултате америчког посредовања у дијалогу, споразуме о обнављању авионског и железничког саобраћаја између Београда и Приштине.
Амерички изасланик навео је „економски приступ“ као први корак да би се дошло до дуготрајног решења за односе Београда и Приштине. Гренел истиче да САД желе формирање „мини Шенжен зоне“, алудирајући на прву посебну економску зону у Кини.
– Мислимо да је то веома добра идеја. Ако можете да креирате радна места, ако можете да доведете капитал и тако приморате две стране да се зближе економски и тржишно, онда су политичка питања следећи корак. А политичка питања су ствар Европе – рекао је Гренел.
Шта је Шенжен зона?
Специјална економска зона Шенжен формирана је 1980. године и била је прва такве врсте у Кини, а до сада их је формирано пет по истом моделу.
Простије речено, овај модел значи да у једној земљи, може постојати више система у оквиру различитих градова или области и играо је кључну улогу у економском развоју Кине. Колики је бенефит донела примена оваквог устројства, сведочи и чињеница да је захваљујући овом моделу, који је подразумевао другачије прописе од остатка Кине у погледу опорезивања, страних инвестиција и слободе тржишта, Шенжен од некада малог рибарског градића са око 30.000 становника, за четири деценије, постао мегалополис са 12,5 милиона становника.
Данас су тој зони стациониране неке од највећих светских фирми, попут „Хуавеја“, а Шенжен је постао пример за развој целе државе. Зона је омогућила заједничка улагања државе Кине и страних инвеститора као и велики извозни потенцијал. Временом је још делова територије Кине издвојено на исти начин и успостављен је исти модел. Данас је сувишно говорити о економском развоју који је достигла Кина, а добар део заслуга зашто је ова земља постала једна од водећих светских економија, припада управо формирању Шенжен зона широм земље.
Међутим, управо у томе се крије тајна отказивања састанка у Вашингтону. Иако Гренел није нагласио коју територију би обухватала ова зона и шта би подразумевала, потпуно је јасно да се Шенжен модел не односи на две суверене државе, већ на модел два различита система у оквиру исте земље.
И управо ту је почело саботирање састанка у Белој кући. Тачи је пред одлазак у Вашингтон најавио да ће тражити припајање Прешевске долине тзв. Косову, убрзо је Специјални суд за ратне злочине подигао оптужницу против њега, за коју он сазнаје у авиону на путу за Вашингтон. Убрзо, авион мења правац и председник лажне државе враћа се, преко Беча и Тиране у своје гнездо, на Косову. Интересантан је и тренутак када Специјални суд подиже оптужницу, мада то није званично, већ се ради само о предлогу за подизање оптужнице, иако се за Тачија зна ко је и шта је радио.
Ова лицемерна и закаснела правда, од које опет неће бити ништа и вероватно ће се претворити у фарсу, долази у тренутку када Албанци и њихови спонозори схватају да од признања независности и уласка тзв. Косова у међународне институције нема ништа. Нема чак ни подршке на коју су навикли, из Вашингтона. Доласком Трампа, несумњиво је да се политика САД променила, а како, зашто и у ком правцу, као и какве структуре стоје иза жестоког рата естаблишмента у најмоћнијој земљи света, највероватније ће нам остати непознато.
Економско решење
Но, вратимо се Косову. Предлог Америке није политичко решење. Дакле, нема притиска, нема завртања руке ниједној страни, нема бомбардовања, подршке терористима из ОВК и нема независности за Албанце. Има само могућности сарадње, развоја економије и наставка дијалога који би евентуално у будућности могао да донесе политичко решење.
И заиста, тешко је поверовати да ће се икада пронаћи политичко решење за Косово. Све и да се Срби и Албанци договоре, питање је како би на то реаговала нпр. Русија. Ако би Русија пристала на неки договор и отворила пут Косову у УН, остаје Кина, која то свакако не би учинила због својих интереса и принципијелне политике. Ту је и низ европских држава које нису признале Косово, а свакако најтврђа Шпанија, чији су званичници одбацили могућност признања Косова, чак иако би то урадила Србија. На крају крајева, сви могу да се окрену, али чињеница је да косовско питање не може бити решено док год Србија не одустане од свог права на јужну покрајину.
И сада, долазимо до низа моћних структура којима не одговара никаква врста уговора, а поготово не економски уговор по моделу Шенжена који ће омогућити економски развој, последично и развој одређене свести код Срба и Албанаца о бенефиту такве сарадње, али који, на неки начин, имплицира и политичко решење. Шенжен модел је уговор који се потписује у оквиру једне државе и подразумева формирање различитог правног поретка на једном делу њене територије. У првом случају, то је била Кина. У овом случају, то је Србија.
Паралелни центри моћи
Дипломата и бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић каже да је Американцима тешко веровати јер су они и направили Косово, те да до сецесије не би ни дошло, да није било да није било њихове жеље и геополитике.
На питање у којој се мери америчка политика према Балкану променила, саговорник каже:
– Доласком Трампа да ли се променило? Тешко је то рећи, јер он улази у изборе за следећи мандат, у протекле четири године није успео да похвата све полуге управљања САД. У много прилика се показао велики утицај дубоке државе. Тамо паралелно егзистирају два центра моћи, један конституционални и заснован на Уставу, и други, који је изван Устава, али располаже огромном моћи. Трамп је приликом инаугурације саопштио да свака држава треба да има своје интересе на првом месту, да Америка неће одређивати владе других земаља и мешати се у политику, али то, ако је било искрено, није постало геореалност, није постало стварност.
Јовановић каже да је тешко правити далекосежне закључке на основу изјава Гренела и његовог саопштења да жели неки Шенжен систем, односно два система.
– Питање је шта подразумева под тим, можда наше руководство државе располаже ближим, конкретним информацијама о томе шта садржи та идеја Гренела. Али што се јавности тиче, немамо довољно елемената да слажемо причу, да ли је добро или лоше за Србију. Можемо да претпоставимо да има оних који су се закачили за ту идеју, али то је климав терен, произвољно је тврдити да он мисли „једна држава Србија, два система, један на Косову, један у другом делу Србије“. Због тога не би требало ићи пребрзо у све то – упозорава Јовановић.
Шаховска табла и руска залеђина
Вратимо се сада на оно што се дешавало у Србији. Посету руског министра спољних послова Сергеја Лаврова обележиле су укратко речи председника Србије Александра Вучића да је добио упозорење од руске стране и информације да постоје одређени планови који се спремају мимо знања и договора са Србијом. Руси су информације саопштили српском државном врху, али није познато да ли су се упозорења односила на састанак у Бриселу или Вашингтону, или што је још вероватније, на оба.
Одласком у Москву, ствари су се значајно промениле.
Председник Вучић је саопштио да је састанак са Путином био веома успешан и да је то добра вест за Србију. Нема сумње да је Србија пред одлазак на преговоре са америчким и европским званичницима, обезбедила руску залеђину, тако да било какви притисци и наметнута решења, ако их уопште и буде, немају никакве шансе, а то је током претходних година постајало све јасније.
Дипломатије земље у тешкој позицији, каква је Србија, води се често по принципу шаховске игре, а управо председник Вучић често пореди ову игру и борбу која се одвија на међународном плану.
Интересантно је и писање америчких медија о председнику Србије. Најпре је АП означио Вучића као једног од ретких лидера који су дали подршку Трампу током кризе и нереда широм САД. Неколико дана уочи најављиваног састанка у Белој кући, Њујорк тајмс је писао да ће доћи и до званичног сусрета Трампа и Вучића. Иако је информација убрзо демантована, постаје јасно да је председник Србије направио извесне контакте у самом врху америчке власти, а подсетник на то је и чињеница да се током недавне посете САД, сусрео са најутицајнијим људима Трампове администрације.
Да се дешавају ствари које би могле ићи на руку Србији, показује и најновија изјава председника Србије у којој наводи да би реизбор Трампа био у већем интересу Србије.
– Не верујем у велике промене америчке политике, али верујем у мале промене у америчкој политици, што би за Србију било од огромног значаја – рекао је Вучић.
Он је додао да не може да говори о детаљима јер би позицију Србије учинио лошијом и јер бих америчке партнере довео у незавидан положај.
Политички аналитичар и новинар Милован Јовановић каже да ће решавање косовског питања искључиво зависити од САД јер неспособна, корумпирана и компромитована бриселска администрација није у стању ништа да уради, а ово се на неки начин потврдило Гренеловим планом.
– Нерешен косовски проблем је највећи ризик и претња за Србију. Наше руководство се понаша одговорно, стрпљиво, паметно и мудро. Први пут у последњих 30 година косовски Албанци добијају озбиљна упозорења од најмоћније земље света САД, док се истовремено наша земља третира као конструктиван и кредибилан партнер – каже Јовановић.
Он је посебно нагласио велику промену у приступу српске дипломатије и допринос председника Србије у изградњи бољих односа са САД.
– Србија и њен председник успели су да остваре одличне односе са људима из Трампове администрације, али треба истаћи и да председник Вучић има сјајан однос и са Џо Бајденом што је веома важно за нашу земљу. Србија мора да се труди да сваким даном што више унапређује односе и са демократама, и са републиканцима, а то није нимало лако – рекао је Јовановић.
Сви чекају Трампов пад
Међутим, делује да међународне структуре, али и моћници из сенке у Вашингтону чекају да Трамп падне.
Српско-амерички публициста, спољнополитички аналитичар и историчар Срђа Трифковић верује да ће се протести смирити, али нема никакве недоумице да се ради о оркестрираној кампањи моћника тзв. дубоке државе против Доналда Трампа.
– Трампа су од почетка саботирали. Најпре преко тајних служби чији су челни људи постављени од стране естаблишмента Демократске странке. То је резултирало истрагом о наводној вези Трампа са Русима, а када је тај покушај пропао, покренут је процес импичмента, односно опозива председника САД. Све то наводно због Трамповог разговора са украјинским председником Зеленским где је тражио да се покрене истрага против фимре у којој је радио Бајденов син, а онда се испоставило да је заправо Бајден уплетен у мрежу корпуције јер је директно тражио смењивање украјинског државног тужиоца – рекао је Трифковић.
Трифковић каже да ће моћници из дубоке државе овог пута употребити сва расположива средства како би се поново нашли на позицији са које могу да управљају судбином света и САД.
– Трамп је успео да дође на власт јер су се припадници дубоке државе у својој бахатости опустили, убеђени у убедјиву победу Хилари Клинтон. То их је коштало пре четири године, али зато се сада неће либити да употребе сва средства како би се њихове структуре вратиле на власт.
У случају победе Бајдена, Србија нема чему добром да се нада, сматра Трифковић, док би, у случају реизбора актуелног председника САД, могло да дође до нешто креативнијег решења косовског питања.
– У случају Трампове победе, врло је вероватно да ће Гренел заузети висок положај. Они су изразили одређени степен трезвености и разумевања за интересе Србије. Гренелова изјава о могућности промене граница изазвала је велико негодовање Ангеле Меркел, бриселског естаблишмента, али и чиновништва у САД који је махом из демократске номенклатуре – испричао је Трфиковић.
Трамп против Меркелове
Бивши шеф дипломатије СРЈ, у време избијања косовске кризе и НАТО агресије 1999. године, Живадин Јовановић каже да постоји јасна и видљива подела између политике ЕУ коју предводи Немачка и планова званичног Стејт департмента.
– Истина је то да Америка не дели Немачку политику и Трамп се не слаже са Меркеловом ни око чега, па ни око Косова. То није било тако раније, данас је очигледно латентнији сукоб политика и циљева између Вашингтона и Берлина. За нас је то важно јер се отвара простор за даљи напредак. Прво је настала једна црта која је била по принципу Запад – Исток, сада се види да Запад има две геополитичке колоне: Једна је америчка, друга је немачка. Немачка значи и политика ЕУ. Ако је нека Француска у тој Унији, то значи да и она води пронемачку политику, нема самосталну политику. То је све немачка политика који потписују унутар својих интереса.
Ко је минирао састанак у Белој кући?
Како делује то што се састанак у Вашингтону отказао тако напрасно?
– Ту видим улогу дубоке државе. Сад они који подржавају сецесију КиМ и који уопште, желе да ослабе Србију, само су они пустили да се објави та оптужница. То је оптужница у кондиционалу, то није ни оптужница, а далеко од тога да је покренут поступак, а још даље да одемо да га осуде… Када је Бела кућа изашла са планом, тај план је ометен. Ко је могао тај план да омете? Само дубока држава. Мислим да у овоме има прстију дубоке државе, да они који подржавају сецесију сада оптужују Тачија као носиоца сецесије и као криминалца да би нашли разлог да Приштина не може да иде на преговоре. Објављивањем те оптужнице спречена је реализација плана Беле куће. Коме то користи, а коме штети… Може по последицама да се закључи ко је то урадио. То је неко коме не одговара да се мења политика Клинтона, Олбрајтове и Блера, то је моја претпоставка. Неко ко је желео да ошамари Белу кућу. Ту су се нашли дубока држава, Приштина и Велика Британија на истој страни – закључује Јовановић.
Он каже да Србија не треба да се нада било каквој правди.
– Ми не треба да се надамо било каквом исходу правде, од целе оптужнице против Харадинаја и Весељија, и то није званична оптужница. То је нелегално објављено, јер још није оснажена оптужница, оверена. Поента је да се народ обмане, делује ми добро што је из нашег врха речено: Чекајте, није то нека велика, важна чињеница која утиче на политику Србије.
Порука на Видовдан
Јовановић изражава наду да ће се порука председника Вучића на Видовдан обистинити.
– Ја бих волео да буде овако како је председник Вучић рекао у поруци поводом Видовдана, где је рекао да је наша судбина у нашим рукама. Да се не обазиремо на то шта хоће Трамп, Меркелова, Макрон. Мислим да треба да се уздамо у своју принципијелну позицију и ослонимо на принципе повеље УН, на Међународно право и Резолуцију 1244. То треба да буде у основи – каже Јовановић.
Он упозорава да Србија не сме ником веровати.
– Трамп жели да њему неко решење или помак буде прилог за реизбор, он жели да има неки успех звао се он Шенжен или овако, онако. Жели да може да закачи за ревер успех пре избора у новембру. Притом, јасна је ствар да Трамп жели неки помак по питању Косова који користи његовим изборним шансама. Меркелова жели да крунише политичку каријеру решењем за КиМ у виду две Немачке. Кад Србија закључи споразум на основу кога ће омогућити КиМ чланство у УН, а неће формално рећи признајемо Косово. Немачка жели солуцију коју ће Приштина и Запад окарактерисати као признање независности, а истовремено жели да Србија остане ту и каже: Ми нисмо признали Косово и Метохију. Тај споразум свако може да интерпретира на свој начин. Јасно је да би то било признање и у смислу фактичког стања и у смилсу правног карактера. Макрон има дубоко подељено друштво и сада свега око 20 процената подршке на унутрашњем плану. Жели да се умеша у то као да је допринео читавом споразуму и да има успех на унутрашњем плану. Свако преко Косова жели да постигне успех на домаћем терену. Трамп, Меркелова и Макрон, желе да искористе Косово као предмет за поткусуривање. Један у изборима, друга у завршетку каријере да добије круну као краљица и трећи Макрон, да среди ровиту унутрашњу ситуацију. То би била велика штета, да Србија прихвати и има ту још нешто што би био успех за поменуте политичаре а то је: Кад би Србија потписала тај споразум, онда не би било разлога да пет чланица ЕУ одбијају признање. Јер ако је Србија сагласна, она се помирила са тим и не можемо да будемо већи поп од папе – прича Јовановић.
Интресантно је да, план Немачке о решавању питања Косова по моделу две немачке, на неки чудан и симболичан начин делује као немачка освета Југославији, односно Србији.
Једини адут Србије
Јовановић посебно упозорава на чињеницу да нека нова власт у Србији може погазити принцип неутралности наше земље.
– Оног часа кад Србија потпише споразум за који се Немачка залаже, Столтенберг и НАТО то примају као наш позив да се придружимо НАТО. Тада НАТО не би био на КиМ по одлуци Савета безбедности, већ преко аранжмана који је потписан. Тог тренутка више нема шансе, никакве за такозвани формални војно-неутрални положај Србије. Садашња влада ће инсистирати на војној неутралности, али неће довека бити на власти, лако могу да се исконструишу догађаји по налогу Запада, да на власт дође неко ко ће једноставно потписати улазак у НАТО – каже Јовановић и поручује:
– Једина брана за независну, слободну и суверену Србију је останак на Резолуцији 1244. Ако неко не жели тај документ, а не желе га у НАТО-у ни у Приштини, то онда само потврђује да је то аргумент на нашој страни и највећи адут Србије.
Извор: Ало
