Пандемија корона вируса донела је економске проблеме широм света, а заустављање привреде одразило се и на раст незапослености и ниже зараде. Неизвесност око дужине трајања здравствене кризе или евентуалног другог таласа на јесен натерала је и грађане и привреду да опрезније троше новац, па је и тражња за кредитима мања. С друге стране, и банке су знатно опрезније приликом одобравања зајмова, а критеријуми приликом процене у појединим банкама већ су строжији него раније.
Неке банке на српском тржишту подигле су минимално учешће за стамбене кредите са досадашњих 20 на 30 одсто. Овај услов најчешће није наведен у формалној понуди банке, већ се клијентима саопштава тек када аплицирају за зајам и крену у процедуру, и то као додатни критеријум пред финално одобрење.
Како каже Душан Узелац, економиста и оснивач портала „Каматица“, иако банке масовно оглашавају кредите, сваки зајам се одобрава индивидуално, а банка у највећем броју случајева има дискреционо право да одбије клијента без посебног образложења.
„Услови одобравања кредита су у директној пропорцији са ризиком који постоји, а који тренутно свакако јесте већи него пре избијања пандемије. Морам да подсетим да су банке плашљиве животиње и чим се човек нађе у шуми оне се скупе и затворе. Сваки моменат повећаног ризика банке морају да испрате“, закључује саговорник „Блиц Бизниса“.
Узелац напомиње да грађани запослени у тренутно критичним индустријама, попут туризма или угоститељства, за банке представљају осетљиве категорије и оне ће сигурно бити опрезније када обрађују ове кредите. Такође, ако клијент ради у било којој делатности којој прети нови прекид пословања у случају новог налета вируса до краја године, биће му знатно теже да добије зајам.
“Јер – нико не зна да каже да ли ће се ова ситуација поновити, да ли ћемо можда имати нови талас пандемије на јесен, и онда се банкари руководе тиме да је боље да не одобре позајмицу него да за неколико месеци имају главобољу”, истиче наш саговорник.
Душан Узелац додаје да због повећаног ризика свакако има пооштрених услова приликом одобравања кредита, и то би у неком периоду могло да се покаже и на каматним стопама. Према његовим речима, још увек се не зна каква ће бити реакција државе, а ако понуди подршку попут гарантне шеме која је направљена за повољније кредитирање привреде, могуће је да камате крену наниже.
„Банке умногоме диктирају правац кризе, јер оне јесу и кључ опоравка, али могу бити и гиљотина за потпуну пропаст. ”Банкоцентричност” тржишта код нас њима даје снагу, јер је у Србији сав новац у банкама, нема развијеног тржишта инвестиционих фондова, нема активне берзе… Зато имају значајан потенцијал за преговоре и условљавање државе”, закључује Узелац.
И професор Београдске банкарске академије (ББА) Зоран Грубишић каже да су приметни први сигнали појачане опрезности банака приликом одобравања кредита, али истиче да се то можда и боље огледа у зајмовима за привреду.
“Видимо да је у оквиру гарантне шеме која је креирана са банкама у оквиру пакета економских мера, у износу од 2 милијарде динара, а којом држава гарантује 25 одсто износа, до сада одобрена тек половина средстава, око једне милијарде. И то показује да су банке нешто опрезније и да можда траже неке јаче инструменте обезбеђења него раније, у складу са већим ризиком који постоји”, наводи саговорник “Блиц Бизниса” и додаје да би управо у сегменту зајмова привреди можда могле да се очекују нешто ниже камате, ако држава настави са подршком.
Када је реч о кредитирању грађана, Грубишић оцењује да се стање на тржишту није значајно променило и да је евентуални пад одобрених зајмова пре последица тренутних околности, јер се људи плаше задуживања док не виде каква ће им бити дугорочна перспектива.
“Не верујем да ће банке значајно пооштрити услове за физичка лица, иако имају могућност да прилагоде своју пословну политику тренутној клими, јер је ту конкуренција која их тера да се одређеним погодностима боре за клијенте”, закључује наш саговорник.
Слична ситуација и у Хрватској
Банкарско тржиште слично је реаговало на пандемију и у суседној Хрватској, где се пословне банке суочавају са проблемима клијената на које раније нису наилазиле – одобравају се мораторијуми на отплату кредита, наплата је отежана, плате падају… Све то их подстиче на додатни опрез због чега су неке већ увеле строжије услове одобравања кредита када је реч о процени кредитне способности.
На пример, из просека плате почињу да се изузимају разни додаци, попут накнаде за превоз, топлог оброка и слично, а строжији су и односи процене вредности некретнине и износа кредита.
Извор: Блиц.рс
