Др Бранимир Несторовић о тренутној ситуацији са корона вирусом у Србији.
Једни се баве подацима, тврдећи да су лажирани, други им одговарају да су бројке сигурно приказиване онаквим какве јесу, трећи се плаше да ће заразити старије, четврти верују да имају корону и да ће умрети јер овог пута „не бира ни године“, пети су бесни јер их лекари шаљу натраг кући нетестиране… Сви постављају исто питање: „Је л’ има неко у Србији да нема корону?“
Човек који је од почетка епидемије често једини хтео или смео да изговори оно што нико други неће професор др Бранимир Несторовић, члан кризног штаба.
Како поручује, све ово што се дешава код нас и те како има везе са причом о стварању колективног имунитета. А ако већ треба да се разболимо, сад је, каже, прави тренутак.
Премијерка је у недељу рекла да Србија има 260.000 тестова, а људи се враћају кући нетестирани. Да ли то има везе са стварањем колективног имунитета, о чему сте причали на почетку епидемије, када сте рекли да је најбоље то спровести на лето?- Наравно, апсолутно.
– Ако треба да се разболите, најбоље је сад да се разболите, када је вирус релативно слаб. Сад је много мањи проценат тешких пацијената. Кад погледате Wорлдметерс, видећете да тешких случајева има само један одсто. На почетку је било 81 одсто. Људи су били затворени и то је било добро јер су се много мање разболевали.
– Али нису стекли колективни имунитет. И сад је објављено да, на срећу, није потребан велики проценат колективног имунитета, Енглези кажу да је то отприлике 43 одсто. Прошле недеље објављена су два рада и подаци кажу да је 60-70 одсто људи у старту резистентно. То су младе жене, они који раде са децом, зато што у ствари деца имају те друге коронавирусе и то им пружа заштиту. Швајцарци су урадили велику студију и код њих је 60 одсто људи имало урођену резистенцију.
А што се тиче антитела, показало се да тај тест није много поуздан. Само они са тешком клиничком сликом могу да развију антитела. Пацијенти са благим симптомима имају антитела веома кратко, две-три недеље, и изгубе се. Тако да тај тест даје много ниске резултате.
А шта је са брзим серолошким тестом? Многи су збуњени. Да ли је тај тест заправо тест на антитела?
– Па то је то. То су антитела. Ко је имао запаљење плућа, тест ће бити позитиван. А ако су симптоми били блажи, ништа.
Многи се жале да се, упркос одређеним симптомима, враћају нетестирани.
– Не треба сви са симптомима да се тестирају. Данас се тестираш, а немаш тежу клиничку слику и тест је негативан. Кроз неколико дана слика се погорша, добијеш запаљење плућа. Шта онда значи тај тест који је негативан? Треба да се тестирају они који имају високу температуру, који се лоше осећају, кашљу… То је увек било тако. Него сад би у Србији сви да се тестирају.
Али држава ће један део тестова уступити приватним лабораторијама, тако да ће и оне почети да тестирају, а онда нек се тестира свако ко хоће до миле воље, међутим, то је безвезе. Људи мисле ако се тестирају, да су се заштитили и да не могу да се разболе.
Већ месец дана се зна да деца не преносе овај вирус. Асимптоматски носиоци, дакле они који нису болесни, а имају позитиван тест, такође врло мало преносе.
Дарија Кисић Тепавчевић је причала, као и Ана Брнабић, о великом неслагању извора БИРН и званичних података кад је реч о броју оболелих и преминулих. Шта ви имате да кажете о томе?
– Мало је некоректно да БИРН објављује нешто за шта нема извор. Покажи неки документ, мајку му. Као они су имали неки увид. Шта то значи? Прича је политичка. Пратим Аиду Ћоровић из Новог Пазара, она пише како у Новом Пазару нема ничега, да је катастрофа, отприлике, мртви леже по улицама… Кад се политика умеша, ствари постају одвратне. Скупила се једна екипица, то су ови из Данаса, моји обожаватељи који ме 10 година прогањају… Они би највише волели да добијем корону и да цркнем, али нећу да им причиним то задовољство. Сад су потпуно изгубили компас, претерали су.
Они лансирају те приче неозбиљно, оптуживати некога да је фалсификовао податке. У ту табелу податке укуцавају доктори који су лечили пацијенте, не укуцавамо ми. Онај ко је лечио пацијента доставља податке „Батуту“, „Батут“ то укуцава у табелу, за сваког пацијента се бележи име, презиме, дијагноза, датум пријема, датум отпусне листе.
Они оптужују цео здравствени систем, да су доктори намерно фалсификовали. Интересантно, исте оптужбе у Америци се износе на рачун Трампових лекара, потпуно иста прича, да ови смањују, они повећавају, то је образац.
На крају баладе, чак и да јесте умрло 600 људи, то је добар резултат. Шведска има 6.000 умрлих, Холандија 11.000, то су земље наше величине. И да је било 600, то је признање здравственом систему. То није за пљување, јесте то дупло више, али и такав податак би био респектабилан. Македонија на два милиона становника има 200 преминулих досад.
– Нисмо прешли на другу методологију. То је била забуна. Многе земље су ревидирале то у току епидемије јер и СЗО је била нејасна. Било је прво класификовање умро са КОВИД, умро од КОВИД… То је доста арбитарна ствар. Како класификујеш некога ко је имао мождани удар, лежао у болници, па имао позитиван тест? Од чега је он умро? У умрлици имате основни узрок смрти, па онда стања која доводе до смрти. Непосредни узрок смрти је увек исти: откажу плућа, срце или мозак. А како да процените ако је човек имао шећерну болест, висок притисак, рак и добио корону? Од чега је, у ствари, он умро? Немци кажу, кад је пре месец дана њихов професор из Хамбурга објавио резултате оних обдукција што су радили, да је 97-98 одсто људи имало неку хроничну болест. Врло је тешко онда рећи од чега су умрли. Али ово сада је једна одвратна политичка фаза.
Извор: Српски телеграф/srbijadanas.com
