Привредници из Бајине Баште покренули су иницијативу да се на територији те општине усвоји правна регулатива која недељу предвиђа као нерадан дан.
Велики број привредних субјеката из те општине који се баве трговином и мешовитом робом покренули су иницијативу да се у Бајиној Башти усвоји правна регулатива која недељу предвиђа као нерадни дан у сектору трговине мешовитом и прехрамбеном робом.
Иницијатива је упућена председнику општине, заменику председника и општинском већу, преноси протал Дрина инфо.
У детаљном образложењу наведени су сви разлози који иду у прилог усвајању овакве одлуке, а наводи се да је током ванредног стања дошло се до закључка да је апсолутно могуће задовољити све потребе грађана у условима редукованог радног времена и да су дискретни хероји у тешким временима били радници продавци и запослени у малопродајним објектима.
Они су навели и да су њихови запослени нечији маме, тате, сестре које у оваквим условима привређивања неко много мање виђа.
„Са друге стране ми као послодавци суочени смо са великим проблемима када су у питању распореди радног времена и слободни дани за наше запослене и вечито смо растргнути између друштвене одговорности којој сви тежимо и профитабилности пословања, због које смо и регистровани“, пише у иницијативи.
Оцењује се и да уместо да се те радне недеље које на годишњем нивоу чине 50 и више радних дана амортизују додатним запошљавањима, они се у ствари амортизују већим оптерећењем постојеће радне снаге или додатним ангажовањем самих предузетника.
У Србији се месецима уназад полемисало о иницијативи за забрану рада недељом у трговинама.
О томе је почетком године говорио и председник Србије Александар Вучић.
Председник је у јануару рекао да не разуме идеју о увођењу забране рада недељом.
„Не знам чија је то идеја. Видео да сам да су Црна Гора и Хрватска то усвојиле. Ја сам против тога. Сваки човек би хтео да има загарантовано слободно време. Али, можеш ти, али немој мене да тераш, ја хоћу да радим“, рекао је председник тада.
Његово мишљење дели и министар рада Зоран Ђорђевић, који је говорио раније за Б92.нет о актуелним економским питањима у земљи.
„Већ сам објашњавао да се та пракса показала као лоша у неким земљама, тако да мислим да у тренуцима када се боримо за радна места, раст економије, већи туризам о овоме не размишљамо“, рекао је Ђорђевић.
Каква је ситуација у региону?
Одлуком црногорске Владе продавнице у тој држави од 20. октобра 2019. године више не раде недељом.
Трговина на велико и трговина на мало, како је прописано новим законом, не може да се обавља недељом и у дане државних и других празника.
Уколико продавнице у Црној Гори раде недељом и празницима, суочиће се са новчаним казнама и затварањем.
Забрана рада недељом тема је и у суседној Хрватској
У Хрватској је крајем априла у време коронавируса донета одлука да се забрани рад трговина недељом, са објашњењем да је то учињено из епидемиолошких разлога, те да је то само још једна епидемиолошка мера, пишу хрватски медији.
Хрватско удружење пољопривредника, Национално удружење угоститеља и Удружење Глас предузетника сматрају да нерадна недеља доноси пад прихода за трговце, мале пољопривреднике, угоститеље и многе повезане услужне делатности које су већ претрпеле жесток ударац због пандемије, пише Нови лист.
Трговци при Хрватској удрузи послодаваца (ХУП) саопштили су у суботу како сматрају да одлука о нерадној недељи није примерена противепидемијска мера те су од министарства затражили да се омогући рад трговина недељом и нерадним данима, пише Пословни дневник.
„Одлука о забрани рада недељом и нерадним данима неминовно ће за последицу имати отпуштање одређеног броја запослених у трговини, због смањеног фонда сати“, навели су.
Савез самосталних синдиката Хрватске (СССХ) поручио је почетком маја да је нерадна недеља питање интереса друштва те мора имати предност над интересом профита, а да су од Владе затражили да у скупштинску процедуру хитно пошаље измене Закона о трговини те њихово доношење пре парламентарних избора.
Извор: Б92
