Иако се ова три сценарија у великој мери разликују, заједничко им је то да не предвиђају повратак на претходно стање.
Научници предвиђају да постоје три могућа сценарија за Цовид-19 у будућности: појава мини-таласа епидемије, други, још већи талас епидемије и константна криза, преносе амерички медији.
Ове прогнозе резултат су истраживања које су спровели епидемиолог Мајкл Остерхолм и сарадници са Универзитета у Минесоти.
Први сценарио – појава мини-таласа
Према првом могућем сценарију, велики талас епидемије, каквом присуствујемо од почетка године, биће праћен појавом мини-таласа епидемије између којих неће бити случајева инфекције.
Оваква ситуација могла би да се одржи током наредне две године, када би долазило до појаве и повлачења мини-таласа епидемије који би били упола мањи од оног у пролеће, а највише заражених било би у сезони грипа.
То значи да би епидемија могла да покаже варијације сезонског типа, али вирус неће бити елиминисан топлим, влажним временом, напомињу стручњаци.
Такво време може да убије вирус на површинама, али не може да спречи преношење вируса са човека на човека, капљичним путем.
Други сценарио – други, још већи талас
Према другом сценарију, талас епидемије каквом присуствујемо биће праћен појавом другог, још већег таласа епидемије касније у току ове године који ће бити снажнији и дуготрајнији.
Овај сценарио предвиђа да ће у току лета доћи до значајног пада броја заражених када ће се људи опустити, због чега ће нови талас епидемије бити још јачи.
Остерхолм предвиђа да би у овој фази здравствени систем могао да буде озбиљно угрожен, чак иако би се болнице припремале за нови талас епидемије.
Трећи сценарио – константна криза
Трећи сценарио предвиђа да ће актуелни талас епидемије створити „нову нормалност“ и да ће све до краја 2022. године континуирано долазити до појаве случајева заразе у мањем обиму него што то други сценарио предвиђа.
Појављиваће се локална жаришта заразе, негде мања, а негде већа, а њихов обим зависиће од различитих фактора, као што су капацитети за тестирање и праћење контаката.
У том случају најбоље би било спровођење имунизације на корона вирус, јер би се у супротном случају око половина светске популације заразила, са или без испољавања симптома болести.
Шта им је заједничко?
Иако се ова три сценарија у великој мери разликују, заједничко им је то да не предвиђају повратак на претходно стање. Зараза неће нестати, јер људи нису имуни на њу.
– Ова пандемија се неће смирити све док не постоји довољна отпорност у популацији – нешто преко 50 одсто, изјавио је епидемиолог Габријел Леунг са Универзитета у Хонг Конгу.
Остерхолм наводи да је светска популација тренутно далеко од овог нивоа отпорности на вирус и да је тренутно не више од пет одсто људи имуно на вирус јер су били заражени.
Због тога ће вирус наставити да се шири још дуго времена.
Редуковање инфекција на нулу није могуће, рекао је Леунг, и губици су неминовни, а свака земља ће морати да одреди шта је велики губитак за њу и да у складу са тим предузме адекватне мере.
Извор: Тањуг
