Тренутна пандемија ће вероватно потиснути додатних 130 милиона на ивицу глади
Све је почело са великим шупљим дрветом. Двогодишња Емили Оуамоуно волела је да се игра унутар тог стабла близу своје куће у Мелиандоу, селу у срцу гвинејске џунгле. Али други облик живота такође је открио удобност таквог смештаја – слепи мишеви. Деца би их понекад ухватила и пекла за вечеру. Тада се Емили разболела и 28. децембра 2013. умрла је од насилне и мистериозне болести. Њене мајка, сестра и бака биле су следеће. И то је било то, након сахране болест се почела постепено ширити.
До 23. марта 2014. године већ је било 49 случајева и 29 смртних случајева, а научници су потврдили да је у питању ебола. Следеће три и по године свет је са ужасом посматрао како вирус носи 11.325 живота. Али док се то догађало, одвијала се још једна трагедија.
Епидемија је довела до озбиљног напора локалног здравственог система. Радници су умирали, велики број болница је затворен, а оне које су остале отворене преплавиле су борбу против еболе. У три најугроженије земље – Сијера Леоне, Либерија и Гвинеја – људи су почели да избегавају здравство по сваку цену. Они су се плашили мистериозне нове болести, али такође су се бојали лекара. Здравствени радници постају стигматизовани због несрећних белих капута и повезаности са изненадном смрћу. Људи нису желели да им прилазе.
Као резултат, пандемија је довела до драматичног пада популарности медицинске неге, показује анализа за 2017. годину. Број трудница које траже помоћ у порођају смањио се за 80 посто, вакцинација је смањена, а број деце са маларијом смањен је за 40 посто. Иронично је да су, након интензивних међународних напора у борби против пандемије, та колатерална штета била озбиљнија од саме болести.
Свет би могао да доживи исти такав сценарио и 2020. године. У почетку су многе нације желеле уверити јавност да је цовид-19 стекао предност на више начина. Кревети и респиратори су се истакли, размотрене су непроверене методе лечења, а хиљаде лекара пребачене су у респираторна одјељења. У Великој Британији, влада је обећала здравственом систему све што је потребно да би се изборила са пандемијом, „без обзира колико коштала“.
Сличне кораке, предузеле су земље широм света док се суочавају са растућом стопом заразе. Све што није било хитно одложено је и заустављено, од одређених операција до услуга сексуалног здравља, програма за престанак пушења, подршке менталном здрављу, стоматологије, вакцинације, контроле злоћудних болести и рутинских здравствених прегледа.
Све се то показало важним јер није било вишка или резервног лекара или сувишне медицинске дисциплине. Стога, интензивно фокусирање на једног непријатеља већ има страшне нуспојаве.
Пацијенти широм света пријављују да им је ускраћена здравствена заштита због малигних обољења, дијализе или хитне хируршке трансплантације, а у неким случајевима исход је био фаталан. На Балкану су жене приморане на опасне експерименталне побачаје, док су стручњаци у Великој Британији известили о порасту непрофесионалних стоматолошких процедура, при чему су људи посезали за импровизацијама које укључују жвакаће гуме, жичане квачице и лепак. Пораст панике довело је до недостатка хидроксихлорокина који се иначе користи за лечење маларије и аутоимуних болести, мада се показало да заправо повећава смртност од Ковида-19.
Као и у свим кризама тренутна пандемија ће најтеже погодити најсиромашније земље. Научници упозоравају да на неким местима поремећај у контроли болести попут ХИВ-а, туберкулозе и маларије може довести до смртности у истом обиму као и сам коронавирус. Исто тако, стручњаци страхују да ће смртност од болести попут колере далеко надмашити смртност од цовида-19.
Вакцинација посебно забрињава. Светска здравствена организација процјењује да је најмање 80 милиона деце млађе од једне године у ризику од дифтерије, полио и оспица јер је пандемија пореметила програме вакцинације у најмање 68 земаља. Очекује се повратак полио, упркос милијардама уложеним у његово искорењивање последњих деценија. Овај вирус доведен је на ивицу искорјењивања у дивљини након мукотрпне борбе, као што је учињено са богињама.
У исто време, Давид Бисли извршни директор Светског програма за храну (ВФП), упозорио је у априлу да је свет на ивици библијске глади. Око 130 милиона људи ризикује гладовање, а 135 милиона већ ризикује.
Коначно, неки стручњаци предвиђају да ће глобалне карантинске мере и последична економска превирања вероватно повец́ати број такозваних смрти очаја, јер ће неки људи прибећи алкохолу или самоубиству.
Које су стварне пропорције колатералне штете од цовида-19 и шта можемо учинити да то зауставимо?
За епидемиолога Тимотија Робертон и његове колеге са Универзитета Џон Хопкинс у Мариланду, нуспојаве посла ово је разлог за забринутост већ на почетку.
– Многи од нас пратили су реакцију на епидемију еболе у западној Африци 2014. године и знали смо шта се може догодити – казао је Робертон.
Робертонов тим се интересовао како ће број 19 утицати на жене и децу у земљама са ниским приходима, као што је субсахарска Африка. Развили су моделе утицаја са неколико сценарија различите тежине и идентификовали два главна начина на које би одговор на број 9 могао повећати број смртних случајева. Један од њих су били поремећаји здравствене заштите.
На пример, људи се могу превише плашити да затраже помоћ – објашњава Робертон, додајући да би, са друге стране, здравствени радници могли сами да буду болесни или би се могли посветити само пандемији, а могло би доћи до несташице лекова. Други проблем је што породице немају приступ довољним количинама хране, што може повећати њихову подложност заразним болестима.
Свеукупно, научници предвиђају да би у најгорем случају, ако би се употреба здравствене заштите смањила за 50 процената и потхрањеност порасла за исти проценат, више од милион деце и 56.700 мајки могло умрети од индиректних последица пандемије. Већина смртности одојчади биће последица упале плућа или дехидрације услед пролива, док су код жена главни узроци вероватно компликације у трудноћи и порођају, крварење, еклампсија и сепса.
– То ће се догодити ако не буде лечења, ако деца не добију оралну рехидратацију и мајке добију антибиотике – објаснио је Робертсон.
Како се овом броју смрти додаје број људи који су изложени ризику од глади, стопа смртности постаје висока. ВФП тренутно испоручује храну скоро 1.000 милиона људи сваког дана, а од тог броја око 30 милиона људи директно зависи од те помоћи. Према ВФП-у, 300.000 људи дневно могло би гладовати до смрти у наредним месецима ако та помоћ буде онемогућена. Ово не укључује људе који су пали у сиромаштво због саме пандемије.
– Ако погледамо ширу слику, свет мисли да се добро носимо са проблемом и број гладних људи у свету опада – изјавила је Џејн Хаувард, шефица комуникације ВФП-а, објашњавајући да се тренд обрнуо у последњих пет година, углавном због ратова и климатских промена.
Непосредно пре избијања корона вирусне кризе, добили смо нове податке који су заиста алармантни и показују да број акутно гладних људи прилично нагло расте – каже Ховард.
Не само да ће тренутна пандемија вероватно потиснути додатних 130 милиона на ивицу глади, већ представља и претњу донацијама на које се програм ослања.
– Ако је погођена светска економија, а земље нас неће моћи финансирати како смо очекивали, суочићемо се са потпуно новим сценаријем који је заиста застрашујући – каже Ховард.
Мало је сложеније објаснити тачно како цовид-19 може гурнути људе у глад. Ховард објашњава да је неухрањеност велики проблем у данашњим градовима, у којима ће пандемија вероватно најтеже погодити људе, не само у забаченим деловима субсахарске Африке, за разлику од стереотипних слика гладних људи из филмова с краја деведесетих.
– Ако живите у руралним срединама, можда имате повртњак или неко од рођака има краву. Дакле, имате одређена решења око себе, али у градовима сте апсолутно на вољи тржишта – каже Хаувард и додаје да су тренутно главна брига радници, возачи рикши и грађевинари.
На пример, једна од колега Хауардове у Републици Конго већ је приметила да су цене основних намирница, попут пасте од кикирикија и касава брашна, порасле за 10 процената у последње две недеље. Делом се то може објаснити краћим радним временом продавница, али чињеница је и да је цовид-19 већ почео да утиче на глобалне ланце снабдевања и увоз је већ скупљи. Постоје и други скривени трошкови. Жена која није у могућности да користи јавни превоз због карантинских мера мора унајмити инвалидска колица да би унела намирнице кући,.
Наравно, постоји још један разлог зашто би многе земље могле да имају више смрти од колатералне штете него од самог вируса, а то је старост становништва. Познато је да Цовид-19 више утиче на старије особе, али размера до које се јавља је још увек завидна. Према подацима из Њујорка од 13. маја, број умрлих у популацији старијих од 75 година је већи за 811 пута него у попучлацијимлађих од 19 година.
С друге стране, државе са ниским приходима обично имају млађу популацију. У земљи са најмлађом популацијом на свету, у Нигеру у западној Африци, просечна старост је само 15,2 године. Нигер такође има највећћи природни прираштај на свету јер свака жена роди у просеку 7,2 деце. Нигер је до сада имао 254 смртности од корона вируса. Супротно томе, у Италији је средња старост око 45 година, а стопа смртности од ковиде-19 једна је од највиших на свету. До сада је умрло више од 33.000 људи.
Колико је пандемија одговорна за ове смрти још увек није сасвим јасно, могло би се догодити да настане. Вирус је изгубио мање година живота него што се чини. На пример, старији људи су под највећим ризиком да умру од ковида-19, али такође су под највећим ризиком од других сезонских или респираторних болести попут норовируса или упале плућа. Тренутно значајно више људи умире на месечном нивоу него што је то нормално за ово доба године. Али ако укупан број касније падне испод просека, могуће је да вирус убрза смрт старије особе за само неколико месеци, али не и годинама.
У ствари, сматра се да би чак и у богатим земљама број индиректних смрти могао дугорочно да премаши број смртних случајева услед вируса. Узмимо, на пример, рак. Откад је почела пандемија, напори за смањење смртности од рака, као што је анализа бриса грлића материце, смањивали су се јер је фокус био на спашавању живота оних који су у непосредној опасности. За неке људе то ће имати фаталне последице.
Рак не може да чека. Увек је лакше лечити рак ако му се дијагностикује на време – каже Сара Хиом, шефица ране дијагнозе и обавештајних података у „Cancer Research UK“.
Упркос томе, каже да су многи програми претраге у Великој Британији заустављени од увођења карантене, што значи да 1.600 дијагноза, колико их има обично сваког месеца, тренутно није постављено.
– Не ради се о болесним људима. Нису људи од којих очекујемо да имају рак. Програми претраге део су нашег арсенала у раној дијагнози карцинома – рекао је Хиом.
Други су важан алат за препоруке лекара, али и овде постоји проблем. Подаци показују да људи тренутно не долазе на контроле, можда зато што се плаше напустити своје домове. Чак и када коначно стигну до доктора, не иду даље код специјалиста, без обзира на хитност.
Они који већ имају дијагнозу могли би се суочити са великим кашњењем пре него што започну лечење, а Хиом објашњава да ће решавање заостатака након што пандемија заврши бити врло спор процес. Једна група онколога проценила је да ће само у Великој Британији 60.000 оболелих од рака умрети од кашњења у дијагнози и лечењу.
Коначно, постоји питање предстојеће рецесије, која је већ започела у Немачкој и очекује се да ће бити најгора након Велике депресије. Као и многе друге важне здравствене организације, истраживање рака зависи од донација шире јавности, а многе његове уносне активности, попут спонзорисаних трка, тренутно нису могуће. Ово би могло пореметити истраживачке напоре за много година које долазе.
Сара Хиом жели да се тестирања на малигне болести наставе што пре, али такође се нада да ће послати поруку да такве болести не могу да чекају и да ће пацијенти поново доћи на контроле у наредним месецима.
– Рак у каснијим фазама много је сложенији и скупљи за лечење у сваком смислу. Скупље за пацијента, скупље за здравствени систем – објаснио је Хиом.
Ховард такође указује на списак економиста ВФП-а, који помаже националним владама да успоставе сигурносне мреже за своје становништво, попут бесплатних школских оброка за децу иако су школе затворене, и одржавају ланце снабдевања и избегавају препреке у трговини.
– Мале ствари заправо могу имати велики утицај. На пример, ако инсистирамо да возачи камиона у међународном превозу морају бити под карантином, ланац снабдевања би се могао распасти. У Јужној Африци смо убедили националне владе да издају документа одређеним уговорним превозницима који возачима гарантују право пута – закључила је Хауардова.
Извор: Srbijadanas.com/BBC
