“Услови за парламентарне изборе у Србији нису идеални, поготово када је реч о медијима, али бојкот није решење”, каже заменик помоћника америчког државног секретара и специјални представник за Западни Балкан Метју Палмер.
Амерички дипломата каже и да САД разумеју неке од аргумената опозиције да изборни услови нису фер, али упозорава да ће се њен глас слабије чути ако изађе из политичке арене.
„Када је реч о изборима 21. јуна, ми бисмо желели да грађани у Србији имају највећи могући избор, важно је да у демократском процесу постоји прави избор и охрабрили смо све политичке партије да учествују. Бојкот скоро никад није добро средство да се изрази незадовољство. Поздрављамо одлуку оних који су одлучили да учествују и надамо се да ће грађани Србије, када изађу на биралишта 21. јуна, имати кога да бирају“, каже Палмер.
Мислите ли да су изборни услови у овом тренутку фер?
– Мислим да је важно да мисија ОЕБС-а у Србији процени какви су услови за изборе. Услови које смо видели на претходним изборима и које видимо данас нису идеални, посебно смо изразили забринутост у вези са медијима. Важно је да све политичке партије имају приступ државним медијима, посебно РТС-у. Али, као што смо рекли – одговор на то је да све политичке партије, укључујући и владајуће, уђу у арену, да се такмиче, да пренесу своје поруке и обезбеде подршку грађана.
Међународне и домаће организације су утврдиле да је демократија у Србији у проблему. Фридом хаус Србију сврстава у хибридне режиме, у којима аутократска власт може да одржи изборе, а невладина организација ЦРТА је забележила да у медијима чак 91 одсто времена има власт, а само 9 одсто опозиција. Мислите ли да ови проблеми могу да се реше до избора?
– Јасно је да има много изазова и постоје разлози због којих опозиционе странке не желе да учествују на изборима. Ми то разумемо, али не верујемо да је бојкот одговор. Чак и ако услови нису једнаки за све, како би требало да буде, опозиција треба да уђе у игру, да се чује њен глас, да се такмичи и да јавности у Србији да прилику да бира. И да настави да се бори за равноправније изборне услове, поготово када је реч о медијима. Ми ћемо се борити за исту ствар. Важно је за европску будућност Србије и европску перспективу да медијско окружење буде отворено и фер.
Али, која је поента уласка опозиције у нови сазив парламента ако су из старог изашли тврдећи да је не функционише, да нема демократске дебате?
– Излазак из парламента такође је дискутабилна тактика. Када опозиција себе изузме из политичке арене, постаје теже да се чује њен глас. То нису лаке околности и тешко да опозиција може тако да се такмичи. Разумем да су неке карте намештене против њих, заиста разумем, саосећамо са неким од њихових аргумената. Али одговор је у снажнијем, не слабијем такмичењу. Ако грађани Србије изађу на изборе, а немају легитиман избор, то не иде на руку демократији.
„Није тачно да подржавамо стабилност науштрб демократије“
Неки тврде да САД подржавају председника Александра Вучића зато што га виде као кредибилног партнера у решавању питања Косова, а онда и жмуре на неке проблеме са демократијом. С друге стране, опозиција није спремна да ради на споразуму о нормализацији односа са Косовом. Шта Ви кажете на то?
– Слушам те исте аргументе већ 25 година на Западном Балкану и то једноставно није тачно. Аргумент да САД преферирају стабилност науштрб демократије – није тачан. Констатно подржавамо демократију, ефикасну управу, владавину права, слободу медија, подржавамо реформе, демократску и транспарентну владавину не само у Србији већ широм Западног Балкана, констатно већ 20 година. Радимо са владама које грађани изаберу – са владом Србије, Косова, Црне Горе, БиХ, али ми те владе не бирамо. То раде грађани на Западном Балкану. Ми желимо да се тај избор дешава у што је могуће више демократским и транспарентним условима. То подржавамо.
Недавно је објављен заједнички предлог Француске и Немачке о обнављању дијалога Србије и Косова. Да ли је тај предлог координисан са САД или не?
– Стално разговарамо о томе. Нема ништа у том предлогу што је изненађење. Искрено речено, ко год да на сто стави нешто конструктивно – добро је урадио. Волели бисмо да видимо да се питање формирања владе на Косову реши што пре, да се изаберу легитимни представници који ће представљати Косово у међународној заједници и дијалогу. И да видимо можемо ли Србију и Косово да приближимо споразуму о нормализацији.
„Црна Гора и Србија треба да разговарају“
Црна Гора је објавила листу држава чији грађани могу да уђу у земљу од 1. јуна, Србија није на тој листи. Из Београда су стигле прилично оштре реакције, па и забрана авионима Монтенегро ерлајнса да слећу на београдски аеродром. Тензије су у порасту у обе земље које су у изборној години. Како то коментаришете и шта бисте поручили и Београду и Подгорици?
– Најважнија порука је да две земље треба да разговарају, владе треба да комуницирају и треба да постоје отворени канали комуникације. Црна Гора свакако има право да успостави параметре за то ко може да уђе у земљу и постоји епидемиолошка компонента у процесу доношења те одлуке. Треба и да пажљиво да размотре како би то могло да утиче на односе са важним суседом, како ће утицати на летњу туристичку сезону с обзиром на важну улогу српских туриста у црногорској економији. Значи, има простора за разговор, који треба да буде отворен, транспарентан, да се води мирно и који идентификује пут напред, који је у корист свих. Србија и Црна Гора ће вечно бити суседи и треба да нађу начин да решавају та питања у партнерском односу.
Извор: Глас Америке
