Територија Републике Србије представља један од најзначајнијих центара биодиверзитета у свету
Ту биолошку разноврсност флоре чине 3.272 врсте. Сматра се да је 700 врста лековитих биљака, од којих је 420 званично регистрованих и описаних, док се у промету налази 280.
До лековитог биља се долази на два начина: гајењем и сакупљањем у природи. Површине под гајеним лековитим, ароматичним и зачинским биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 ха годишње, при чему се највише гаји 20-25 врста: питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија итд. У ове површине није урачуната зачинска паприка која се гаји на око 5.000 ха.
Процењује се да је у овој производњи ангажовано око 50.000 људи. Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи 4.000-5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се обезбеђује: клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајчина душица.
Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачињским биљем у Србији могу бити и два-три пута веће. Да то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014. године Србија извезла 1.800 тона лековитог, ароматичног и зачинског биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара. Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог биља, пише портал Агромедиа.
Извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара. Шансе за већу производњу су у повећању извоза, али и супституцији увоза.
За производњу белог слеза, чије гајење траје такође годину дана, улагање износи око 1.200 евра по хектару, а приход може да достигне чак 9.000 евра. Улагања у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу за гајење седмогодишње биљке матичњака на једном хектару износе око 1.200 евра и то само у првој години, док су приходи од друге до седме године око 6.000 евра годишње.
Препорука стручњака је да се лековито биље у Србији у плантажној производњи може успешно гајити на целој територији републике, уз обавезну примену добре пољопривредне праксе (ГАП) и принципа органске пољопривреде. Сакупљање и природи, уз комбиновање са плантажном производњом, препоручује се у брдскопланинским регионима Старе планине, Таре, Делиблатске пешчаре, Фрушке горе, Маљена, Проклетија, Сувобора, Медведника, Сићевачке клисуре, Сокобање итд.
Извор: Еспресо.рс/Ало
