Један од главних епидемиолога у Црној Гори Сенад Бегић каже да то „нема везе са државама понаособ“, већ да је циљ да се заштити здравље грађана Црне Горе.
Свака искра и искрица у односима Србије и Црне Горе може тренутно да буде веома проблематична и да запали фитиљ, који је, ионако, прекратак.
Односи две земље, некада врло блиских, братских, које су се последње разишле у оквиру некадашње Југославије, које су заједно претрпеле и НАТО бомбардовање, тренутно су више него затегнути. Све је почело још од тренутка када је Црна Гора пре 14 године одлучила да оде на референдум о независности, а највише од одлуке да призна такозвану „независну државу Косово“, што је у Србији схваћено као нож у леђа.
Након што је прошле године у Црној Гори усвојен Закон о слободи вероисповести, који је разбеснео Српску православну цркву и њене вернике, сматрајући да то води ка одузимању црквене имовине, а потом су кренуле и литије као вид протеста, које су потом обустављене због пандемије корона вируса.
Међутим, нови инциденти догодиле су се након верских окупљања у Беранама и у Никшићу, где су свештена лица привођена и морали су да буду у притвору, а против њих је покренут и кривични поступак због угрожавања здравља грађана. Али, потом је, 21. маја, на Дан независности Црне Горе такође било окупљања, али нико није реаговао, нити је било ко приведен због окупљања.
Додатно подгревање тензија изазвала је изјава црногорског председника Мила Ђукановића да намерава да оснује „Православну цркву Црногораца“.
И, коначно, последња одлука црногорских власти да отвори границе према свима, осим према Србији, у Београду је схваћена како нови ударац и тумачи се као искључиво политичка одлука. И као таква, разуме се, изазива подгрејане емоције и оштар речник. Министарка за саобраћај Зорана Михајловић имала је јасну поруку: „Није Црна Гора једина која има море“.
Председник Владе Црне Горе Душко Марковић рекао је у понедељак увече да ће Црна Гора 1. јуна отворити границе са Хрватском, Словенијом, Аустријом, Немачком, Пољском, Чешком, Мађарском, Албанијом и Грчком. Границе, међутим, остају затворене за Србију и Републику Српску.
Овај став додатно је образложио у уторак ујутру човек коме се током епидемије корона вируса највише веровало у Црној Гори (то су показале анкете), помоћник директора Инситута за јавно здравље Сенад Бегић.
Бегић је у јутарњем програму црногорске телевизије рекао да је „задатак Института да штити здравље грађана“, и да је „само из тог разлога“ донета одлукаа да се границе Црне Горе отворе само за поједине државе.
Коментаришући одлуку Црне Горе да отвори границе само према појединим државама који испуњавају епидемиолошке критеријуме, Бегић каже да верује да ће све државе релативно брзо постићи ову стопу и да не види разлог за љутњу.
„Задатак Института за јавно здравље је да штити грађане Црне Горе. Одлука се није односила ни на једну државу понаособ, већ на оне земље у којима је број заражених 25 и мање у односу на 100.000 становника. Регистровани случаји нам нису у фокусу. Фокусирали смо се на активне учеснике, који у овом тренутку могу да шире инфекцију даље. Гледамо броја активних учесника у односу на број становника“, рекао је Бегић.
Говорећи о отварању граница, он је рекао да би био неискрен када би рекао да га то не плаши.
„Плаши ме комплетан међународни саобраћај, размена људи. Сваки масовни прилив представља ризик за мале здравствене системе као што је наш. У овом тренутку смо много спремнији него што смо били, али треба бити реалан и искрен. Радићемо све у нашој моћи да штитимо и унапређујемо здравље грађана у Црној Гори“, додао је Бегић.
Извор: Мондо.ме
