Милош Петковић Дафина био је наредник Српске добровољачке гарде и дугогодишњи члан личног обезбеђења Жељка Ражнатовића Аркана.
Дафина, који је надимак добио радећи за Дафину Милановић, говорио је о томе какав је заправио био Аркан, али и Легија и Кристијан Голубовић…
Официр Српске добровољачке гарде, а пре тога жестоки момак из београдског насеља Браће Јерковић, описао је шта је све чуо и видео у Аркановом окружењу, како се понашао Легија, шта се радило у кампу „Тигрова“ у Ердуту…
„Легија је јако намазан, то је човек који је прошао све и свашта од Француске до Нигерије, али и јако културан човек. Он може да се изнервира накратко, али га заправо некултура нервира и ту плане, иначе је политичар, прво ће да размисли два пута пре него што удари шамар некоме“, каже Петковић, који је и сам важио за „жестоког момка“.
Он се, међутим, присећа да их је Легија све шамарао током „Олује“, верујући да су кренули да беже. Ипак, каже, брзо се покајао.
„Такве ствари му никад нисам узимао за зло. И данас до Забеле долазим бициклом и по ветру и по киши да га обиђем“.
Према Дафини, Легија у душу знао Аркана.
„Добро је скапирао Аркана. Те 1995. смо били у Зворнику, рекао је да, уколико те паре дођу до Аркана, нико их више неће видети. Легија је узео све паре, поделио плате свим ‘Тигровима’ и купио 100 сладоледа, али динар није остао вишка, сви су испоштовани до максимума. Аркан је од оних људи што воле паре иако им не требају“.
По завршетку рата, Петковић је завршио у Забели, одробијао је четири године, а изашао је на слободу неколико месеци пре него што је 15. јануара 2000. Аркан убијен.
„Лежао сам у Забели, пустили су ме на одсуство без пратње три месеца пре истека казне, када ми је умро отац. После сахране свратио сам до стадиона Обилића да видим Аркана, али није био ту. Вратио сам се у Забелу и после на ТВ чујем – убијен. Не знам ни данас зашто, сумњам на људе који су радили шпијунажу“.
Дафина је једно време чувао Арканову кућу.
„Ту су долазили сви криминалци, певачице, разни људи, оружје смо им одузимали обавезно. Онда на шифру 999 моторолом јавимо Аркану ко је и он одлучи где га пуштамо“.
Милорад Улемек Легија био је страх и трепет у кампу, многи поред њега од страха нису могли ни да једу, каже Петковић.
„Легија је делио и плату, а да би примио паре, мораш да станеш испред њега и да рапортираш. И било је типова, дођу, он их нешто пита, они се збуне и он их отера. Он је имао оне урокљиве очи. Свима су нам рекли да га не гледамо у очи, већ у паре које држи у руци. Ако неко покаже страх, за тог нема плате јер како ће у борби ако се њега плаши“.
О АРКАНОВИМ НАЈБЛИЖИМ ЉУДИМА
КРИСТИЈАН ГОЛУБОВИЋ Командант гарде, никад се није иживљавао у кампу, у принципу је добар момак
НЕБОЈША ЂОРЂЕВИЋ ШУЦА Пуковник Арканове гарде, био је изузетан човек, бистар у глави и веома брзо је процењивао ситуацију на терену
ЛУКА БОЈОВИЋ Један од најмлађих у гарди, није волео да се дружи, имао је неки свој свет и мир. Био је веома затворен и никада није правио проблеме
ВУК ВУКОВИЋ Арканов кум је био бахат, никада није хтео да остави пиштољ када улази у вилу, а то је било правило за све
Каже, Ражнатовић је све држао под контролом, а често би се камуфлирао да га нико не препозна и тако ишао у град. Тада није возио своје џипове, већ би сео у нека обична кола.
Специјална казнена мера за непослушне Арканове гардисте подразумевала је да дођу испред његове куће, док се још градила, и да по његовом наређењу дечјим лопатицама претоварују тоне песка са једног на друго место. Многи су због тога бежали, открива Петковић.
„И ја сам у једном тренутку хтео што пре да одем из гарде. Кад неко погреши, на пример, мора да носи тежак камен напољу, на минусу, само у чарапама, а официри се забораве и тако носиш по целу ноћ. Ако камен испадне, носиш још три дана и ноћи. Када неко прича за ручком, само кажу: ‘Марш напоље на трчање’.
Што се хране тиче, каже, дешавало се и да буду гладни, али оружја, муниције и униформи никада није фалило.
ЋЕНТА БИО ВЕЛИКИ ЏЕК
Раде Ћалдовић Ћента често је долазио у посету Аркану, а како телохранитељ каже, он је био господин човек. Његова девојка Маја Павић, новинарка, била је Цецина кума на венчању:
„Увек је остављао пиштољ без проблема и пролазио кроз претрес. Био је и велики џек, дао ми је 500 марака да се обучем за Арканову свадбу. Те паре ја сам трошио девет дана, а купио сам сат, ципеле“…
Извор: Курир.рс/Српски телеграф
