За једно занимање у Србији постоји велика потражња, али нико се за њега не обучава.
И наредна школска година ће почети без могућности за школовање мајстора за лифтове. Нови мајстори и даље ће занат учити од старих, оних који су из школских клупа изашли пре више од две деценије. Надлежни кажу да у граду има више од хиљаду лифтова за које се не зна ко их одржава.
Пре више од двадесет година из школских клупа изашла је последња генерација монтера лифтова и сервисера. Тако је Дарко, као и многи други који се овим послом баве, занат учио од старијих мајстора. А посао није лак.
„Мора човек да буде способан да ради, да се не плаши висине, ту постоје разни покретни делови којих се треба чувати, али кад стекне неко искуство, зна како да се понаша, како да приђе, како да уђе. Лифт је једна направа безбедна за кориснике а за сервисере може да буде опасна, али ако су довољно пажљиви могу да сачувају себе, стално морају да су на опрезу“, наводи Дарко Денчић, власник и сервисер у фирми за поправку лифтова.
Често се остаје после радног времена, ради се викендом, лифт не бира када ће стати.
„Кад помогне тим људима који остану заглављени у лифту, не знам лифт када је у болници, па ту је потребно исто да се брзо реагује, човек практично добије неку моралну надокнаду кад помогне свим тим људима. С обзиром да је велика несташица радне снаге ту има простора да се заради, мора човек да ради напорно, али може и да заради добро од тог посла“, додаје Денчић
Ако је мајстор добар, и више од 100.000 Али како доћи до квалитетних сервисера и монтера? Не представљају проблем само стари лифтови, којих је у Београду око 7.000 хиљада.
„Где су нове зграде, постоји проблем да се тај лифт одржава, то су нови лифтови који су уграђени и треба да имамо квалитетне сервисере баш из разлога да не бисмо дошли у ситуацију да се после извесног времена тај лифт поквари, буде небезбедан и онда имамо проблем као што тренутно у Београду са већином зграда да су лифтови неисправни“, указује Љубан Тодић из Савета за лифтове Привредне коморе Србије.
Предлог – неформално дуално образовање
У Привредној комори Србије основан је Савет за лифтове. Због опасности које овај посао носи, није дозвољено да се школују млађи од 18 година.
Идеја је да се омогући дошколовање. Неформално дуално образовање трајало би годину дана, а они који заврше обуку, добијали би пети степен стручне спреме.
„На основу те пријаве, комисија ПКС излази да утврди да ли компанија испуњава услове. Ако испуњава услове, онда се креће у тај процес пријема ученика у дуално образовање. Потребно је да компанија располаже са лиценцираним ментором, дакле то је човек из компаније који одслуша 40 сати у Привредној комори и на основу тога добије лиценцу да може да буде овлашћени ментор“, истиче Љубан Тодић.
Овим би проблем био решен, јер се данас за ове послове јављају гимназијалци, па чак и угоститељи.
Остаје питање колико би било заинтересованих кандидата. Без обзира на добру зараду, млади и даље радије бирају послове у канцеларији а занатске избегавају.
Извор: РТС
