На вакцину чекамо, од колективног имунитета смо према мишљењу већине наших епидемиолога и инфектолога и даље далеко, а ако се корона вирус врати у „другом таласу“ на јесен и зиму, поставља се питање како ћемо га дочекати.
Од Вухана у Кини где је забележено прво жариште, корона вирус је током неколико месеци прешао велики пут преко старог континента, да би сада стигао до јужне полулопте, а Бразил је добио статус новог великог епицентра.
Према речима епидемиолога проф. др Бранислава Тиодоровића, уколико вирус буде заустављен на својој новој дестинацији, то би значило да је могуће да нам се епидемија више неће враћати.
Ипак, постоје велике шансе да вирус преживи лето и да се се корона нама на северној полулопти врати на јесен и зиму. Јача или слабија, то се још не зна.
– Сви се питају да ли ће бити другог таласа, а све зависи од тога да ли ће на јужној полулопти, где се сада налази, вирус успети да се одржи. Он је сада дошао у Бразил, а онда ће се ширити Јужном Америком, Аустралијом. Ако тамо преживи, онда ћемо бити у ситуацији да нам се врати на зиму – објашњава др Тиодоровић.
Уколико се то деси, намеће се и питање да ли ће тај талас бити јачи или слабији од првог, али и како ћемо се овога пута бранити од њега – да ли ћемо бити спремни или не у ситуацији када вакцине нема и вероватно је неће бити до краја године, а све су прилике да нећемо имати ни изгађен колективни имунитет?
Вакцину против короне вероватно ћемо чекати још дуго. Наиме, тренутно се осам потенцијалних вакцина против овог вируса клинички испитују, али нема гаранције за успех. За једну од најперспективнијих, која је развијена на Универзитету Оксфорд, каже се да има само 50 одсто шансе да буде одобрена за употребу.
Едријан Хил, директор Оксфордског института Џенер, који у развоју вакцине сарађује с произвођачем лекова фирмом „АстраЗенеца Плц“, рекао је да постоји опасност да предстојећа друга фаза испитивања, која укључује 10.000 добровољаца, не да никакве резултате због мале трансмисије КОВИД-19 у заједници.
– То је трка с нестајањем вируса, трка с временом. У овом тренутку постоји 50 одсто изгледа да не добијемо никакве резултате – рекао је Хил британском листу.
У сваком случају, оно што слушамо недељама, јесте да вакцине неће бити до краја године.
Иако су ставови стручњака по питању колективног имунитета различити, те једни сматрају да смо га достигли, а други да смо од његовог степена који би нас штитио веома далеко, чињеница је да оно што је за његово стварање потребно, нисмо достигли.
– За колективни имунитет потребно је да преко 60 одсто становништва стекне антитела. Сигурно је да ће се толико људи у Србији заразити, питање је само у ком интервалу, и то је оно о чему треба да водимо рачуна – рекао је раније проф. др Бранислав Тиодоровић.
Тренутна слика показује да је код нас од короне до сада оболело од нешто преко 100.000 до 350.000, до пет одсто становништва. Дакле, далеко смо од оних 60 одсто.
Подсетимо, у Србији је недавно почело колективно тестирање, односно велика студија испитивања прокужености вирусом, којим ће бити обухваћено 17.000 особа.
Из Кризног штаба за борбу против корона вируса најавили су да ћемо прве резултате тог тестирања имати следеће недеље.
Осим тога, важно је истаћи да имајући у виду све мере заштите које су се у нашој земљи спроводиле, овакве бројке и не треба да чуде. Наиме, грађани наше земље су због уведеног полицијског часа, током његовог трајања, у својеврсном карантину провели готово пуних месец дана.
Заштитне маске, рукавице, растојање од два метра, забрана јавних окупљања, елементи су који су такође допринели томе да колективни имунитет буде на тако ниском нивоу. Али, треба рећи и да нисмо имали другог избора. Да нисмо овако поступили имали би на хиљаде мртивих, као што је то случај у Шведској која је примењивала свој посебан модел а који се показао као погубан, због великог броја жртава.
Доктор Предраг Кон је исказивао скепсу по питању прокужености у Србији, те објаснио да то значи да смо се добро штитили од вируса. За пример Шведске која је епидемији приступила крајње радикално, те остављајући отворене школе, вртиће, кафиће јако дуго покушала управо да колективни имунитет изгради, Кон истиче како ова земља сигурно има велики број људи који су прележали вирус.
– Али је то платила са превише великим бројем жртава – напоменуо је он.
Управо је избегавање сценарија са хиљадама жртава био и разлог прибегавању свих мера које су код нас биле на снази, а неке од њих и даље јесу.
Поново ванредно стање?
На питање шта би било кад би било, те до другог таласа ипак дошло, прво нам на памет пада поновно увођење ванредног стања.
Предраг Кон каже да „не верује да ће опет бити ванредног стања уколико дође до другог таласа корона вируса у Србији“.
– Не можемо ни толико да ангажујемо здравствени систем само за ковид, јер то полако почиње да угрожава остале. Морамо да се узајамно слушамо и обезбедимо далеко већу дисциплинованост до тог периода – закључио је Кон.
Бранислав Тиодоровић такође сматра да ћемо потенцијални други талас дочекати спремно.
– Сигурно је да неће бити увођења ванредног стања јер неће вирус имати толику снагу као што је имао сада – јасан је Тиодоровић.
Извор: Курир.рс/Блиц
