Тиме што је завршено ванредно стање и што су завршене најрестриктивније мере, не значи да је епидемија завршена
– Велика већина грађана јесте на опрезу, нереално је очекивати да сви схвате важност препорука. Али, што већи удео нас схвати, то су већи изгледи да епидемију успешно приведемо крају. Тиме што је завршено ванредно стање и што су завршене најрестриктивније мере, не значи да је епидемија завршена. Још смо у стању епидемије од посебног здравствено-народног значаја, још је цео низ мера на снази иако су неке од њих сада у виду препорука – рекао је за „Пинк“ имунолог др Срђа Јанковић, члан Кризног штаба за борбу против корона вируса.
И даље је на снази забрана окупљања више од 20 људи, подсетио је др Јанковић. Сада је превенција блиских контака кључна и то би требало уградити у „нову нормалност“.
– Враћамо се постепено нечему што називамо нормалним животом, али уз уважавање да опасност и даље постоји и да морамо да спроводимо превентивне мере. Дакле, да се размакнемо довољно, али када морамо да дођемо у контакт са неким онда би требало да носимо заштитне маске и рукавице – рекао је он.
Избегавати гужве у градском превозу и редовно носити маске и рукавице, али и седети на обележеним местима, као и редовно прање руку, то су, наглашава он, главне препоруке за коришћење јавног превоза, нагласио је имунолог.
– Данашњи, као и подаци од претходних неколико дана, говоре да се наставља повољан тренд јењавања епидемије. Нажалост, и даље губимо људске животе па не можемо рећи да је то све добро. Али крива броја преминулих иначе касни за кривом број оболелих, зато што болест траје неко време. Ми имамо смиривање епидемија, да ли ће се тако наставити зависи од тога да ли ћемо ове мере које су сада на снази наставимо да схватамо озбиљно. Опасност видимо у идеји да је све готово. Није крај. Када останемо без вируса, не значи да је у свету све готово, тада морамо да стражаримо – истакао је др Јанковић.
Све више је пацијената са лакшим симптомима, што је и очекивано у овој фази епидемије вируса.
– Није тако лако закључити да ли сам вирус биолошки слаби. Очекујемо продужене еволуције односно коеволуције вируса и нас као домаћина да дође до слабљења вируса, међутим сигурно можемо да кажемо да епидемија слаби. Зато имамо више лакших болесника. Међутим, вирус још има потенцијал да науди људима, посебно осетљивим скупинама. Зато је најбоља превенција не добити овај корона вирус.
Он се осврнуо и на лечење пацијената крвном плазном, наглашавајући да је то допунска терапија.
– Дакле, да буде језичак на ваги, да помогне и да превагне повољан исход код пацијената који имају ризик од теже клиничке слике а на време добију ту плазму. И даље немамо довољан узорак да можемо статистички да покажемо да ли је то било код наших пацијената делотворно. Очекујемо да ће бити и да већ помаже на основу искустава других у свету и на основу искустава свеколиких са другим пандемијама – рекао је он и подсетио да коришћење антитела оних који су прележали болест за оне који су болесни јесте најстарија метода лечења заразних болести за које је добијена прва Нобелова награда за физиологију и медицину 1903. године.
СЗО константно објављује нове податке, подсетио је, а стучњаци то прилагођавају ситуацији у земљи.
– Научна страна ове пандемије је, наравно, веома важна и омогућава нам да будемо увек корак испред у неком следећем периоду. Надам се да ћемо имати и вакцину као средство помоћу којег ћемо моћи да искоренимо вирус, али ће морати да прође много времена – рекао је Јанковић и додао да мисли да не верује да ће други талас бити сличан првом већ да ће то бити „таласићи“.
О колективном имунитету
Др Јанковић је подсетио да су у току епидемиолошка истраживања на репрезентативном узорку и нагласио да ће након њих све бити много јасније.
– Имаћемо бољу представу колико смо далеко. Не да ли имамо, јер немамо колективни имунитет у смислу да је већина особа преболела болест и да је сада заштићена. Није нам био ни циљ да га имамо, јер да смо пожуривали стицање колективног имунитета, данак у људским животима би био страховит. Ако вирус буде дуже са нама, у неком тренутку можемо да очекујемо да се колективни имунитет ипак створи и да то може да буде нека завршна фаза. Ако вакцина буде направљена пре тога, онда она може да буде решење да тај колективни имунитет добијемо без прележане болести и ризика који она носи, што је наравно најбоље – закључио је др Јанковић.
Извор: Ало.рс/ Пинк
