Вакцина против Цовид-19 могла би бити спремна најраније до краја ове године, или почетком наредне, сматрају стручњаци широм света, али и у нашој земљи. Тренутно 28 произвођача у свету покушава да региструје вакцину, а најближи томе су Кинези, Американци и Руси. Ипак, то не значи да ћемо одмах моћи и да је користимо.
Када је реч о очекивањима за Србију, наши стручњаци сматрају да ћемо вакцину имати негде до краја следеће године. Тада би, наиме, требало да буде у потпуности спремна, али и безбедна за коришћење.
Епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић објашњава за „Блиц“ да тренутно у свету влада трка ко ће први направити вакцину, с тим што напомиње да у овом поступку нема импровизације и да комерцијалност не сме да победи. Како истиче, најоптимистичнији период је свакако да она буде спремна до краја године, али да ће у широј употреби бити тек 2021. године.
БЕЗБЕДНОСТ
– У току је такмичење ко ће доћи први, јер онај који је први направи он највише заради. Међутим, овде се ради о озбиљности и процедура се мора испоштовати. Када се прави вакцина, на првом месту је безбедност, провера нежељених ефеката и успеха, јер ниједна вакцина није употребљива ако тај успех бројчано не износи 70, 80 одсто. У овом тренутку званично 28 произвођача у свету покушава да региструје вакцину, тај поступак регистрације подразумева четири трајала, први је у лабораторији, дакле издвајање вируса, други трајала је провера на лабораторијским животињама, трећи на добровољцима јер морате да имате проверу на људском организму. Тек четврти трајала је регистрација, а то је строг и озбиљан процес, који је дужи од самог стварања вакцине – објашњава др Тиодоровић.
Да би вакцина имала широку намену, она мора да поседује употребну дозволу од стране амерчке агенције за храну и лекове ФДА (Фоод анд Друг Администратион), док је за Европу то ЕМА (Еуропеан Медицинес Агенцy).
– Када се појави вакцина, она мора имати дозволу ФДА или ЕМА, а кад буде дошла до нас, ми је нећемо користити све док наша Агенција за лекове то не потврди. Некада то води до кашњења, али живимо у свету где не може да одлучује комерцијалност него брига о животу. Пре краја године не можемо очекивати да ће неко стварно да заврши поштујући све протоколе, а Светска здравствена организација званично не потврди да имамо вакцину, тако да ће њена примена почети током наредне године – сматра др Тиодоровић.
Зашто се дуго чека?
Када се било где у свету производи вакцина, цео поступак пролази кроз одређену процедуру, а то значи да не сме бити ни најмањег пропуста. У овом тренутку у свету, вакцину праве највеће и најбогатије земље, почевши од Америке, Кине, Русије, али ни Европа не мирује, ту су Немци, Французи и други. Пре пуштања у употребу постоји јасно прописана процедура, а пре него што стигне до нас, њу ће примити више милиона људи.
– Ми ћемо употребити вакцину тек када је употреби неко други. То је поступак, онај ко региструје вакцину он то ради на свом становништву, то није поступак од 100 људи, па ни 100.000 људи, већ неколико милиона људи ће најпре испробати, па тек остали. Даље, врло је важно да видимо ефекте, не сме бити нежељених ефеката, чак и ако их буде, не смеју да буду изнад промила. Морају да буду дијагностиковане, стручно, научно, да видимо како делују на одређену групу људи, код оних са болестима, са малигнитетом, код деце, трудница. Дакле, то је комплетна анализа и то је тај најтежи део посла – објашњава др Тиодоровић.
Препорука Светске здравствене организације је да свако ко може да донира новац то учини јер је прављење вакцине огроман и скуп поступак, а тиче се сваке земље и целокупног човечанства. На донаторској конференцији Србија се јавила са два милиона евра за развој вакцине.
– Сматрам да је то добро, што смо показали да смо заинтересовани. За нашу земљу то су велика средства, не можемо се ми поредити са САД, земљама ЕУ, Кином, али је добро што смо се јавили јер то значи да смо заинтересовани за вакцину. Верујем да ће нас испоштовати у том смислу, јер ћемо бити на списку земаља које су донирале новац – закључује др Тиодоровић.
ДОБРОВОЉЦИ
Међутим, ко су први људи који тестирају вакцину пре него што она стигне до поменутих милиона, па и до Србије. Како је за “Блиц” указао молекуларни биолог са Универзитета у Торонту проф. др Игор Штагљар, прва фаза клиничких истраживања укључује неколико десетина здравих добровољаца који тестирају вакцину и прате њене штетне учинке.
– Клиничко испитивање фазе два укључује неколико стотина људи, обично у делу света захваћеном болешћу. Коначно, клиничко испитивање фазе три чини исто, али код неколико хиљада људи. Једном када вакцина прође све три фазе клиничких испитивања, регулаторна тела државе у којој су тестови рађени морају је одобрити како би се омогућила масовна производња – објаснио је проф. др Штагљар.
С тим је сагласан и имунолог др Срђа Јанковић, који подвлачи да је за прављење квалитетног и учинковитог цепива потребно време.
– Неколико потенцијалних вакцина против САРС-коронавируса-2 већ је у почетним етапама клиничких испитивања. Међутим, реална очекивања подразумевају да ће до тренутка када бисмо могли имати вакцину на располагању протећи бар годину и по до две. Постоји читав низ имунолошких и клиничких показатеља који се у клиничким студијама употребљавају да би се утврдило постојање и степен заштите од дате болести који одређена вакцина пружа. Најчешће се у ту сврху користи концентрација специфичних антитела која организам ствара након вакцинације – истакао је за „Блиц“ др Јанковић.
Ко ће морати да се вакцинише?
Следеће важно питање након развоја вакцине тиче се тога да ли ће и за које групе становништва она бити обавезна. Према мишљену епидемиолога Предрага Кона, вакцина ће бити обавезна за старије грађане, хроничне болеснике, али и здравствене раднике.
– Мој став је нека свако бира да ли прихвата ризик да буде заражен или ће примити вакцину. Вакцинација сигурно неће бити потребна за децу, јер је код њих болест углавном блага. Међутим, без вакцине нећемо моћи да заштитимо старије људе, јер ће их кад-тад стићи вирус. Већ сада је јасно да ће бити вакцинисани старији и хронични болесници. Такође, логично је да вакцина буде обавезујућа за здравствене раднике и за оне које раде са тешким болесницима – изјавио је епидемиолог др Кон.
КИНА: успешно тестирање на пацовима и мајмунима
Најновије вести стижу нам из Кине. Наиме, они су издвојили 11 сојева вируса из бронхоалвеоралне течности хоспитализованих пацијената. Како је објављено, експериментална вакцина на којој раде може да индукује производњу нових неутрализујућих антитела специфичних за вирус код мишева, пацова и примата. Код пацова нова неутрализијућа антитела против коронавируса јавила су се у првој недељи након имунизације, њихов број је знатно порастао у другој недељи, а врхунац је достигао у седмој недељи. Након имунизације мишева и пацова, прешли су на мајмуне. Научници су вакцинисали мајмуне у нултом, седмом и четрнаестом дану дозама од 3 и 6 микрограма. Седмог дана након инфекције короном, вирус није пронађен у грлу, плућима код оних који су примили дозу вакцине од 6 микрограма.
РУСИЈА: Развијају два прототипа, у току тестирања на животињама у Сибиру
Руски научници почели су средином марта да тестирају два прототипа потенцијалних вакцина против новог вируса корона на животињама у лабораторији у Сибиру. Како су најавили, претклиничка испитивања започеће за неколико дана, а клиничка крајем јуна. Очекују да ће потенцијална вакцина бити завршена у последња три месеца ове године.
САД: већ кренуло тестирање на људима
Америчка биотехнолошка компанија „Модерна“ била је предводник трке за вакцином по томе што је прва стигла до фазе тестирања на људима. Уколико тренутна тестирање буду успешна, кажу, тестирање завршне фазе могло би да буде готово до краја ове јесени. САД развијају 14 вакцина против Цовид-19 у оквиру програма администрације председника Доналда Трампа под називом „Операција надзвучне брзине“, док се Бела кућа нада да ће бар једна вакцина бити спремна за употребу до јануара 2021. године. Нешто оптимистичнији је амерички председник, те је недавно изјавио да ,“нема сумње да ће се вакцина појавити до краја године“.
БРИТАНИЈА: цепиво успешно код мајмуна, крећу тестови на 6.000 људи
Прошлог месеца научници са Института „Џенер“ Оксфордског универзитета почели су тестирање на људима потенцијалне вакцине против вируса корона. Вакцина је испробана на макаки мајмунима, који ни четири недеље после излагања вирусу нису показивали знакове Цовид-19, за разлику од мајмуна који нису били вакцинисани. План је да се овог месеца спроведе тестирање вакцине на 6.000 људи како би се видело да ли је њена употреба ефикасна и безбедна. Уколико се вакцина покаже таквом, неколико милиона доза требало би да буде доступно већ у септембру. Иначе, део научног тима овог Института је и српска докторка Марија Зарић, која испитује да ли имуни систем тестираних препознаје и уништава корону.
НЕМАЧКА: клиничка студија у току
Како је Клаус Чихутек, директор „Паул Ерлих института“, рекао у интервјуу за немачки АРД, широм света је у току осам клиничких и 95 претклиничких студија.
– Све те студије се налазе у фази 1 у којој се тестира безбедност и оквирна доза конкретне вакцине. Динамика развоја не зависи од политички дефинисане регулативе нити од финансијске подршке приватног и државног сектора, него само од времена неопходног да се идентификују довољно имуногене структуре. Дакле, потребно је идентификовати вакцину која је довољно имуногена да изазове специфичну имуну реакцију против САРС-ЦоВ-2 – изјавио је Чихутек.
Након успешне фазе 1, на јесен је могућ почетак напредних клиничких студија фаза 2 и 3, а укупно време до спремности вакцине за употребу се процењује на 15 до 18 месеци. С друге стране, Угур Шахин, директор фирме „БиоНТецх“ из Мајнца, наводи да је његова компанија у сарадњи са „Пфизером“ прва у Немачкој започела клиничку студију где деловима вирусне РНК секвенце покушава да изазове имуни одговор.
Шта да радимо док чекамо
Имунолог проф. др Борислав Каменов каже за „Блиц“ да ће вакцина стићи када буде спремна за употребу, а док то чекамо, можемо и сами јачати свој имунитет и бринути о здрављу.
У данима када се суочавамо са вирусом корона, сва пажња усмерена је ка регулацији имуног система, односно поправљању свих грешака које нам могу угрозити живот. Иако су цинк и селен заузели прво место у борби против вируса, витамин Д је први који може исправити бројне неправилности у имуном одговору.
– То је такозвана прва виолина, зато што тај дивљи одговор који убија пацијента он успева да успори, сузбија, и тако може убити вирус. Ми не знамо све о Цовид-19, али знамо карактеристике како да га убијемо, а томе доприноси витамин Д који поправља наше ћелије. Оболелима треба давати овај витамин у одговарајућој дози, као и цинк који је исправљач грешака у ћелијама, фолну киселину и селен. То се узима превентивно, као и воће, поврће и све што је здраво – објашњава др Каменов.
Извор: Блиц
