ДИРЉИВА ИСПОВЕСТ ЛЕКАРА: Те ноћи сам схватио МОЋ МОЛИТВЕ и почео да ВЕРУЈЕМ У ЧУДА!

„Једне ноћи сам напорно радио како бих помогао мајци у трудовима, али без обзира на све што смо учинили, она је умрла, остављајући за собом сићушно, прерано рођено дете и уплакану двогодишњу ћеркицу. Било би тешко одржати бебу у животу јер нисмо имали инкубатор (нисмо имали струје за покретање инкубатора). Такође, нисмо имали никакве посебне просторије у којима би их могли сместити.Иако смо живели на екватору, ноћи су често прилично хладне с подмуклим ветром. Једна студенткиња је потражила кутију коју смо користили за такве бебе и вату у коју би беба била омотана. Друга је отишла да наложи ватру и напуни термофор врућом водом. Убрзо се вратила узнемирена и рекла да је приликом пуњења термофора исти пукнуо (гума лако нестаје у тропским климама). „А то је био наш задњи термофор“, повикала је очајна.Баш као што на Западу није добро плакати над проливеним млеком, у средишњој Африци би се могло сматрати да није добро плакати због пуклог термофора. Они не расту на дрвећу, а не постоје апотеке уздуж шумских путева у којима би се могли набавити нови. „У реду, ставите дете што ближе ватри и нека неко спава између детета и врата како би га заштитио од промаје. Ваш посао је да детету осигурате топлоту“, рекао сам.Тог поподнева, као што сам чинио већину дана, отишао сам да се помолим с оном сирочади која се окупила око мене. Дао сам им разне предлоге за што да се моле, а затим им испричао о сићушној беби. Објаснио сам им проблем одржавања бебе топлом, споменуо термофор и да би беба могла лако умрети ако се прехлади. Такође сам им испричао за двогодишњу сестру бебе, уплакану због смрти њене мајке. За време молитве, десетогодишња девојчица са именом Рут молила се уобичајеном савесношћу афричке деце.„Молим те, Боже, пошаљи нам термофор данас. Неће бити добро ако дође сутра, Боже, јер ће беба умрети, зато, молим те, пошаљи нам термофор данас“, говорила је.Док се доктор унутар мене згрануо због храбрости молитве, она је додала је: „И док сте већ при томе, можете ли, молим Вас, послати лутку маленој девојчици како би знала да је стварно волите?“ Као што је често случај с дечјим молитвама, остао сам затечен. Јесам ли искрено могао рећи „Амин“? Једноставно нисам веровао да би Бог то могао учинити.

Ох, да, знао сам да Он може све учинити; Библија тако каже. Али постоје границе, зар не? Једини начин на који је Бог могао одговорити на ову посебну молитву био би да ми пошаље пакет из домовине. Био сам у Африци готово четири године и за то време и још никад нисам примио пошиљку из домовине. У сваком случају, да ми је неко послао пошиљку, ко би унутра ставио термофор? Живео сам на екватору!