Волела бих ово поделити са вама. Пуно пута сам видела огласе у којима поједине агенције нуде пут у манастире, између осталог и у манастир Св. Василија Острошког. Пуно сам и чула о њему.
Једва да сам научила да живим са тим што мог тате више нема, кад још и ово… Била сам сама, једина подршка коју сам имала била је моја тетка и њена породица. И других особа је било око мене, али нисам осећала да им је уистину било стало до нас.
Пожелела сам да одем код Св. Василија и да га замолим да ако је Божија воља, да моја мама не иде на операцију, јер ја стварно немам снаге то да поднесем, и да буде здрава, и да ми је јос не узима . Чини ми се да увек губим људе око себе, оне које волим тако је и са момцима, тако је и са родитељима и са пријатељима.
Моја сестра није знала да ја зелим већ одавно да одем тамо, већ је хтела због њене ћеркице, јер је она рођена она на тај дан, на дан Св. Василија. Знала сам да иду тамо људи свих вера, било је католика, православаца, видела сам муслимане… Чула сам приче о овом свецу, да је учинио многа чуда, желела сам да учини чудо и у мом животу.
Кад смо путовали тамо, почела сам да плачем. не знам зашто, чим сам угледала манастир, и како смо се приближавали. не знам зашто сам плакала. Нисам могла да зауставим сузе… Било ме је срамота, што плачем, крила сузе…
Молила сам се за моју маму, за тадашњег момка са којим сам желела да се помирим… Са момком сам се помирила, затим смо се разишли. Све је то део Божијег плана, ако смо једно за друго, бићемо заједно. МОЈА МАМА ЈЕ САД САМНОМ, РЕКЛИ СУ ЈОЈ ДА ЈЕ ТО ШТО ИМА ОБЛИК ЗАКРЧЕЊА КРВНОГ СУДА КОЈИ НИЈЕ ОПАСАН ТОЛИКО И ДА ПОСТО СЕ НИЈЕ МЕЊАЛО ВЕЦ ДВЕ ГОДИНЕ проценат тог „закрчења“ ДА НЕ МОРА НА ОПЕРАЦИЈУ… Лекар који је толико инсистирао на операцији, променио је мишљење из корена…
Извор: мојкутак
