Отишла је прерано на онај свет.
Тужна вест стигла је из Београда – прослављена југословенска кошаркашица Бојана Милошевић Брнад преминула је у главном граду у 54. години. Некад стамени крилни центар, крхке душе и слабашног здравља, Бојана Милошевић Брнад, преселила се у вечност, а статус легенде заслужила је одавно, осамдесетих година, кад је проносила славу наше игре под обручима широм планете.
Остаће упамћена као једна од перјаница славних „сребрних девојака“ у дресу са државним грбом, које су биле вицешампионке на такмичењима попут Олимпијских Игара (Сеул 1988), Светског првенства (Куала Лумпур 1990), Европског првенства (Кадиз 1987. и Тел Авив 1991). Била је и поносна власница златног одличја са Универзијаде (Загреб, 1987) и бронзе (Кобе 1987).
Једна од првих коју сам упамтила гледајући уживо, иако је свега пар година старија. Била је део те сјајне екипе Вождовца у коме сам ја почињала са својом кошарком. IN MEMORIAM: Bojana Milošević Brnad (1965 – 2020) https://t.co/42pZR3mn5r via @Košarka24
— Lidija Zivkovic (@LedaLidija) April 16, 2020
Рођена је у Краљеву 29. новембра, 1965. године, а раскошан таленат девојчице високе 188 центиметара, уочен је још док је носила дрес матичне Слоге и учествовала на републичким летњим камповима. Веома брзо је постала стандардна чланица млађих репрезентативних селекција, а прву медаљу освојила је на кадетском ЕП у Финској (1982) када су млађане „плаве“ биле вицешампионке… Две године касније, на ЕП јуниорки у Толеду, пригрлила је злато, а на СП у Колорадо Спрингсу, Бојана и другарице освојиле су бронзу златног сјаја.
Убрзо је стасита Краљевчанка крочила и на велику клупску сцену, поставши првотимка најтрофејнијег домаћег тима, Црвене звезде и наставила трофејни низ црвено-белих. У аналима наше елитне клупске кошарке остало је уписано епско финале домаћег шампионата 1989. године, мајсторица Црвена звезда – Елемес у крцатом „Пиониру“, када је Бојана од постигнутих 35 поена, забележила у другом полувремену чак 25! И донела тиму са Малог Калемегдана титулу после осам година паузе.
Управо ових дана, тачније 18. априла, биће тачно 31 година од те Звездине титуле и те утакмице, о којој навијачи црвено-белих причају са огромном страшћу и дан данас. А тај најновији јубилеј, нажалост, Бојана није дочекала.
Осим блиставих партија у репрезентативном дресу, богато кошаркашко умеће демонстрирала је и као првотимка Вождовца, а касније и иностраних клубова, у Италији и Грчкој. Била је велики, упорни борац под обручима, поуздани поентер, подједнако сналажљива и вешта на позицијама центра, крилног центра и по потреби, крила.
Извор: Ало.рс/И. С.
