Секторске мере које су недавно најављене као могућност, врло брзо би могле да постану и реалност. Према нашим информацијама, у Немањиној 11 озбиљно размишљају о томе како додатно да помогну део привреде везане за туризам, а који је до сада и најдиректније погођен.
Извор „Блиц Бизниса“ каже да је економски пакет мера, који је држава донела солидан, али да у случају угоститеља и области туризма где све стоји и где се зна да још сигурно неколико месеци неће радити капацитетима потребним за опстанак, никако није и довољан.
„Исплата минималца јесте добра, али је мало три месеца како је предвиђено. Исто је и за мораторијум на кредите. Споран је и услов за добијање помоћи, од максимално 10 одсто отказа јер су многи били принуђени на много више отпуштања од тога. Такође, кредити за ликвидност јесу добри, али су нам потребни и за инвестиције“, каже наш саговорник.
„Очекујемо да би до краја ове недеље кризни штаб за економију могао да донесе неке додатне секторске мере за туризам и још неколико најпогођенијих привредних грана, попут хотелијера и угоститеља, каже за “Блиц Бизнис” Александар Сеничић из Националне асоцијације туристичких организација Србије (ЈУТА).
Наиме, представници ових индустрија добили су, како сами кажу, “пуну подршку државе”, која има разумевање да су туризам, хотелијерство и угоститељство најугроженије делатности у актуелној кризи изазваној пандемијом корона вируса. Њихова активност, па самим тим и приходи, практично су на нули од увођења ванредног стања, а држава је, са највишег нивоа, како тврде, изразила жељу да помогне.
Захтеви
Како наводе наши извори, главни захтеви туристичких радника, хотелијера и угоститеља били су да им се, осим већ представљених економских мера, омогуће и доступнији кредити, са отплатом од три до пет година, за обртна средства и инвестиције, а не само за ликвидност, као и продужетак мораторијума на кредите и лизинг.
Такође, траже да им се омогуће и додатне фискалне мере у виду продужене исплате бруто минималне зараде, пошто сматрају да је ова сезона практично изгубљена.
“Тражимо нешто налик државама у региону, бруто плате за све запослене у наредних 12 месеци, ослобађање од пореза и доприноса у тих 12 месеци, мораторијум на кредите до краја 2020. и повољне кредите за рад, не само за ликвидност”, истичу представници туристичких агенција и тур оператера.
Хотелијери кажу да су им највећи проблем кредити, јер већину инвестиција реализују управо на тај начин, па од државе очекују да им помогне у преговорима са банкама.
“Држава је спремна да помогне и туристичким агенцијама, аил би оне своје аранжмане требало ове сезоне да оријентишу ипак према домаћим дестинацијама, да покушамо да спасемо сезону. У плану су и кампање за промоцију домаћег туризма”, каже нам један хотелијер и додае да очекују да добију и одређени приоритет приликом доделе кредита из Фонда за развој, или макар олакшице у виду могућности да отпусте више од 10 одсто радника.
Нико у Европи, па и свету, не може да предвиди када ће бити завршена здравствена криза, самим тим ни колико ће трајати њене економске последице. Поједине државе почињу да се отварају, али су главне дестинације, попут Италије и Шпаније, још далеко од краја. Отуд и процена многих познавалаца да до краја године не можемо очекивати озбиљан прилив гостију.
Извор: Блиц.рс
