Хрватска економија смањиће се у 2020. години девет посто, највише међу свим европским економијама у настајању, показују најновије процене Међународног монетарног фонда (ММФ) за светску економију, објављене у уторак.
Пандемија коронавируса снажно утиче на економске активности, показују најновије процене ММФ-а, одражавајући последице карантина и других оштрих мера којима владе широм света настоје зауздати ширење непознатог, високо заразног вируса
Хрватски би БДП према најновијим ММФ-овим проценама требао ове године пасти девет посто. Поређења ради, у прогнозама из јесени прошле године, пре избијања епидемије, ММФ је за Хрватску предвиђао раст активности у 2020. за 2,7 посто.
У идућој години требао би уследити опоравак, уз процењену стопу раста од 4,9 посто.
Међународни је зајмодавац такође снизио процену раста у 2019. години за 0,1 постотни бод, на 2,9 посто.
Већа незапосленост, мањак у билансу плаћања
ММФ сада очекује знатно вишу стопу незапослености у Хрватској у овој години, од 11,5 посто, насупрот јесењој процени од осам посто.
У 2019. је износила 7,8 посто, чиме је ММФ снизио процену из прошлогодишњег октобра за 1,2 постотна бода.
У 2021. требала би поновно пасти, на осам посто.
ММФ такође Хрватској предвиђа мањак на текућем рачуну платне билансе изречен уделом у БДП-у од четири посто у овој години, док су у јесењим прогнозама прогнозирали вишак од један посто.
Мањак предвиђају и у 2021., од 1,5 посто.
Процена раста потрошачких цена у овој години подигнута је за 0,1 постотни бод, на 1,3 посто. У 2021. цене би требале расти готово непромењеним темпом, за 1,2 посто.
Прошле су године према ММФ-овим прорачунима цене порасле 0,8 посто, чиме је јесења прогноза снижена за 0,2 постотна бода.
У 2019. вишак је према најновијим прорачунима износио 2,9 посто, што је за 1,2 постотна бода више но што су у ММФ-у процијенили у октобру прошле године.
Осетно блажи пад у осталим економија у групи
Најновије ММФ-ове процене показују да би хрватска економија ове године требало пасти најснажније у групи еуропских економија у развоју, у коју ММФ још сврстава Русију, Турску, Пољску, Румунију, Украјину, Мађарску, Белорусију, Бугарску и Србију.
У ММФ-у предвиђају да ће економије из ове групе у просеку ове године пасти 5,2 посто, у односу на јесењу прогнозу о 2,5-постотном расту.
У 2021. требао би уследити снажан опоравак, уз процењену стопу раста од 4,2 посто.
Прошле године је економија ове групе земаља у просеку порасла 2,1 посто, за 0,3 постотна бода снажније но што је ММФ проценио у октобру прошле године.
Израженији пад активности у овој години ММФ очекује у Украјини и Белорусији, од 7,7 и шест посто. Следе Русија, с планираним падом од 5,5 посто, те Турска и Румунија, с падом по стопи од пет посто.
За Пољску предвиђају пад од 4,6 посто, а за Бугарску од четири посто, а најблаже би се активности требале смањити у Мађарској и Србији, за 3,1 и три посто.
Извор: Alo.rs/Index.hr
