И поред пораста броја инфицираних и оболелих, можемо рећи да је крива броја оболелих у оквиру онога што смо покушали да урадимо и што морамо да наставимо да покушавамо и даље -каже директор Клинике за инфективне и тропске болести Горан Стевановић.
Он објашњава да се примећује раст, али да је он линеаран, а не експоненцијалан, што нам даје довољно времена да применимо све потребне мере у спречавању ширења инфекције и лечењу оболелих.
Да ли можете да кажете да смо избегли италијански сценарио?
– Засад јесмо, али то никако не значи да можемо да се опустимо, прекинемо или смањимо мере изолације или помислимо да је опасност прошла. Само захваљујући великом раду, напору и ангажовању свих укључених у спровођење мера контроле епидемије и захваљујући поштовању мера највећег броја наших суграђана, успели смо да до сада епидемију држимо под контролом. Ипак, свако опуштање, свако попуштање пажње или неозбиљност могу бити опасни и могу нас скупо коштати.
Када се окренете иза себе, које ваше потезе и потезе Кризног штаба бисте оценили као добре, а шта бисте урадили другачије?
– Сада је време тешке и напорне борбе, детаљне анализе ће се правити када се епидемија заврши и вероватно ће се месецима, ако не и годинама сви доступни подаци анализирати. Тек након тога ћемо знати где смо све грешили. И то је најбитније да би се грешке исправиле у припремама за неку следећу епидемију, као што смо и ми учили на грешкама свих наших претходника који су се борили са другим епидемијама.
-Оно што са сигурношћу могу да кажем јесте да сам поносан на све здравствене раднике, као и на све пратеће службе које су се од самог почетка несебично и у потпуности ангажовале у контроли епидемије и захвалан сам на части да радим са њима. Било је изузетно тешко и комплексно реорганизовати цели систем државе да подржи здравствени систем у овом одсудном тренутку, и изузетно сам захвалан што су све препоруке струке уважене, као и потребе за неопходном опремом и лековима.
Имамо ли довољно респиратора и, што је још важније, анестезиолога да пребродимо ову кризу?
– Здравствене установе су и пре почетка епидемије поседовале известан број респиратора. Током досадашњег периода набављен је велики број ових апарата са свом потребном пратећом опремом. Све је то распоређено тако да се са кадром којим располажемо и уз његову прерасподелу најадекватније искористи. Подаци о броју људи који су на респираторима и о укупном броју респиратора јасно говоре да их тренутно имамо довољно, али адекватност њиховог броја пре свега зависи од броја оболелих којима ће они требати. А тај број и даље зависи само од нашег понашања и поштовања мера самоизолације и дистанцирања. Ако се мере не буду поштовале, доћи ћемо у ситуацију да нам ни овај број апарата неће бити довољан.
Када би живот могао да почне да се враћа у нормалу?
– Не бих спекулисао датумима или проценом времена трајања епидемије, то је домен делатности епидемиолога, а ја сам клиничар. За враћање живота у нормалу стећи ће се услови када број новооболелих на дневном нивоу знатно опадне. А то зависи у највећој мери од наше колективне одговорности, која је и лична одговорност. Одговорност за своје здравље, али и за здравље других.
Од чега ви највише страхујете када је реч о овом вирусу?
– Нико у свету, па наравно ни ми, вирус не познаје довољно. Увек се нешто може превидети и увек се може направити неки пропуст. Највише се бојим да новог непријатеља не потценимо и тиме му дамо шансу да ситуацију окрене на нашу штету.
Да ли очекујете да се вирус враћа и хоћемо ли бар током лета бити мирни?
– То је непознаница са којом морамо рачунати и на коју морамо бити спремни. Да ли ће тако и бити – видећемо.
Вакцини се надамо, али се боримо с оним што имамо сада
– Терапија и терапијски протоколи су ствар струке и људи који су за то деценијама школовани. А вакцина је најбољи начин да се болест контролише и ограничи. Сетимо се само како је масовна вакцинација против великих богиња 1972. године угасила епидемију у нашој земљи. Знамо да се широм света улажу напори да се направи вакцина. Од почетка истраживања па до производње комерцијално доступне вакцине је дуг пут, некада је потребно и више година, некада мање. У овом тренутку не треба ишчекивати вакцину, њој се треба надати, али се са епидемијом морамо борити оним што имамо и онако како можемо. Пре свега, спречавањем преноса вируса са особе на особу.
Извор: Srbijadanas.com/Blic.rs
