Новац какав познајемо ускоро би могао да се пресели из банака и новчаника у музеје, јер се свет приближава тренутку када ће постати безготовинско друштво. Стручњаци кажу да је ово процес који се не може зауставити, те да је само питање када ће се то десити, односно када ће једини начин плаћања постати картице и мобилне апликације.
Свакако, то ће се десити пре него што многи мисле – у неким државама већ у наредних неколико година. Прва држава на свету која би могла да избаци новчанице из употребе је Шведска, где се предвиђа да би се то могло десити већ 2023. године.
Широм света, грађани све мање користе новчанице, а дешавања у вези с пандемијом вируса корона могла би додатно убрзати еволуцију новца, с обзиром на раст онлајн-продаје, социјалног дистанцирања и дигиталног плаћања.
Земља која је отишла најдаље у томе је Шведска, за коју се предвиђа да би већ 2023. могла постати прва безготовинска земља на свету. Ово је закључак истраживања које су још 2017. спровела два професора – један шведски, а други дански – у сарадњи са саветником и истраживачем у Центалној банци Шведске.
У истраживању су проучавани трошкови управљања новцем 750 шведских трговаца на мало и пад готовине у оптицају.
„Открили смо да управљање новцем постаје скупље од добити када готовинске трансакције падну испод седам одсто укупних платних трансакција“, рекао је Јонас Хедман, један од аутора истраживања и професор са Копенхагеншке школе бизниса.
Додао је да, кад се то догоди, економски рационално управљање малопродајом треба да престане да прихвата готовину.
Оно што је рекао Хедман, већ се догађа у Шведској. Око 80 посто Швеђана сада користи картице, а 58 посто свих плаћања је картично плаћање, за разлику од само шест посто готовинског плаћања, показују подаци шведске Централне банке.
Електронска плаћања у Шведској брзо расту. Све више продавница и ресторана у земљи не прихвата плацћање у готовини. Од купаца се траже да плате картицом или мобилном апликацијом.
Многи Швеђани више не носе готовину због свеприсутности електронских средстава плаћања у својој земљи. Чак и деца (изнад 6 година) у Шведској плаћају картицама.
Велика већина шведских банака престала је да дозвољава клијентима да подижу или уплаћују готовину преко шалтера, јер је управљање готовином скупо – због мера осигурања и слично.
Готовина се може подићи само на банкомату. У 2007. години земља је имала у оптицају отприлике 100 милијарди готовинске валуте. Након десет година тај износ је пао на 45 милијарди.
Међутим, кључна ствар је специфични шведски закон. У већини држава компаније и даље морају да примају новац. Шведска већ сада има закон који фирмама, на пример продавницама, омогућава да не примају папирни новац ако не желе, чиме купце присиљавају да плаћају електронским путем. Све што такве фирме треба да ураде јесте да на улазу у радњу поставе знак да не примају готовину.
Стручњаци широм света прате шта ради Шведска, која је позната по иновацијама, како би и сами могли да примене сличне мере.
Глобални тренд Растуц́а употреба електронског плац́ања и смањивање употребе готовине не дешава се само у Шведској, вец́ у многим земљама. На пример, дигиталне трансакције у Индији порасле су за 55 посто у 2018. години, 48 посто у Кини и 23 посто у Индонезији, показују подаци Банке за међународне нагодбе.
Хедман сматра да нец́е само Шведска постати безготовинско друштво, вец́ је то нешто што чека све земље света. „То је неминовност. Не можете зауставити тај процес“, рекао је он приликом једног ранијег интервјуа.
Треба рец́и да Владе, банке и компаније широм света форсирају што бржи прелазак на дигиталне форме новца из много разлога. Њима то одговара јер имају много ниже трошкове обраде новца, као и његовог складиштења и чувања од потенцијалних пљачки.
Али, оно што је још веома важно, на овај начин они стичу пуну контролу над токовима новца. Након укидања новца у физичком облику, биц́е немогуц́е било шта купити на било ком месту на планети, а да о томе одмах не буде обавештена банка, држава или неко ко управља системом плац́ања.
Добра ствар је што ц́е се на овај начин задати велики ударац сивој економији и криминалу, јер ц́е избегавање пореза постати немогуц́е као и плац́ање дроге или илегалног оружја. Негативна страна је што ц́е власти стец́и пуну контролу над грађанима, а компаније ц́е моц́и да прате њихове потрошачке навике како би те податке користиле у комерцијалне сврхе.
Осим тога, познато је да грађани много више троше када плац́ају картицом или мобилном апликацијом, него када плац́ају готовином.
Постоји и једна категорија која би могла бити жестоко погођена нестанком кованица и новчаница, а то су бескуц́ници, којима ц́е бити тешко да набаве уређаје за појединачне донације.
Осим тога, поставља се питање шта ако државе, услед неке будуц́е велике кризе, ограничне подизање новца, као што се десило на Кипру и у Грчкој пре неколико година.
На крају, рецимо да ц́е друштва која су мање напредна од Шведска, вероватно сачекати још неко време пре укидања новца у физичком облику. Али, то ц́е на крају ипак морати да се деси, вероватно пре него што многи мисле.
Извор: Курир.рс/Бизнисинфо
