Министарство безбедности и безбедносне агенције у Босни и Херцеговини припремају се за депортацију илегалних миграната у земље њиховог порекла. Уколико мигранти то одбију, иду у затвор, а амбасадори матичних држава који не буду жели да помогну депортацију, биће протерани. Од депортације ће бити изузети само држављани Сирије, због рата у тој земљи.
По речима нашег саговорника професора безбедности у Бањалуци Предрага Ћеранића ово је нови стратешки приступ проблему миграната у БиХ, који је представио министар безбедности Фахрудин Радончић, и који је добар.
Ћеранић сматра да је Радончић са свим мерама показао оно што је Босни недостајало а то је добра воља да се проблем реши.
„Наравно, у ситуацији када су границе затворене и када нема авионских летова осим специјалних који су у функцији пружања помоћи, поставља се низ питања. На пример, како ће се мигранти из БиХ, који не желе да открију свој идентитет, вратити у своје државе порекла. Могуће је да се то уради у сарадњи са амбасадама земаља из који долазе мигранти, а највише их је из Пакистана, око 3.000. Али, прва препрека која се већ појавила је несарадња амбасадора Пакистана по овом питању,“ објашњава Ћеранић.
Посебан лет из Сарајева
Радончић је, подсећа наш саговорник, и ово предвидео и направио контрамеру. Он ће од Савета министара тражити да ускрате гостопримство у БиХ оним амбасадорима који не сарађују. Ћеранић сматра да је ово добар начин, без обзира што та мера некима изгледа као оштра, јер БиХ има озбиљан проблем са емигрантима у чијим структурама има и бивших терориста и криминалаца и ко зна кога још.
„Ако се договор постигне може се организовати посебан лет из Сарајева. За оне који се буду противили надлежне су агенције за као што је СИП-а, полиција и друге безбедносне структуре да уз примену својих овлашћења реализују одлуку Савета министара,“ каже наш саговорник.
По Ћеранићевим речима, ово је једини исправан пут у овој ситуацији јер БиХ има око 10.000 илегалних миграната.
„Значајан број њих не жели да се идентификује и да кажу одакле су. Има и инцидената. Мигранти се међусобно сукобљавају, било је ту и оружаних сукоба и рањавања и убистава. То је једна структура која није имуна на такве инциденте и на то треба свакако рачунати када овај план почне да се реализује,“ наводи он.
Наш саговорник упозорава и да ће сигурно бити покушаја да се преко Санџака мигранти некако провуку ка Македонији, па даље али у овим условима верује да су им шансе мале.
Страх у Бихаћу и Сарајеву
„Ни ми у Републици Српској немамо прави увид у величину проблема јер су то људи који, махом, живе у Бихаћу, Сарајевском Кантону… Само у Бихаћу има око 5.000 миграната, људи се прибојавају и децу да пусте у школе већ их прате. Полиција у том крају више не патролира са двоје, већ са четворо људи, јер је у овом делу било највише отпора према полицији. Живот је свима отежан и то најбоље знају људи у овим деловима, па и у самом Сарајеву,“ објашњава Ћеранић.
Зато је битно, додаје он, да се тај проблем решава јер сви који не желе да се идентификују су и за Бих и за регион потенцијална претња.
„Можда се ради о терористима, о онима који хоће да дођу у ЕУ и који имају улогу такозваних спавача. Могу ту бити и припадници организованих група са скривеним намерама и тако даље,“ закључује Ћернић.
Он подсећа да је Немачка одустала од милосрдне политике према мигрантима. Примила је милион миграната и своје становништво суочила са бројним инцидентима. Радончић је рекао и да не искључује ревизију раније одобреног статуса миграната. Он очекује подршку свих у БиХ – и домаћих и међународних званичника.
Извор: rs.sputniknews.com
