Група од 21 посланика Европског парламента упутила је писмо комесару за проширење ЕУ Оливеру Вархељију у коме указују на „екстремно узнемирујућу“ ситуацију са поштовањем уставних и људских права у Србији.
Наводећи да је председник Србије Александар Вучић прогласио ванредно стање без рока трајања, указују да је та мера „тешка и непропорционална“ ограничила људска права, али не ради спречавања ширења ЦОВИД-19, већ ради ометања слободе изражавања и слободе кретања.
„Резултат свега тога је да је више грађана већ приведено због кршења стриктног полицијског часа, док се су прави разлози тих хапшења крију у критици политика владе“, наводе посланици.
Они посебно указују на покушај власти да уредбом ограничи рад проток информација.
„Влада је желела пуну контролу над штампом, како би објављивала само прочишћене, углавном лажне информације и клевете против Европске уније. Након протеста, Влада је повукла ту контроверзну уредбу, која је послужила као изговор за хапшење новинара“, наводи се у писму.
Посланици подсећају и на изјаву Александра Вучића да „европска солидарност не постоји. То је само бајка на папиру“ и додају да се упоредо са тим наставља сарадња са Москвом и Пекингом.
„У болнице је послата војска, а мере су спроведене као да је проглашено ратно стање, а не пандемија“, наводе они додајући да је посебно забрињавајућа чињеница да је ванредно стање проглашено, а да скупштина није заседала.
Због тога група од 21 посланика из различитих посланичких групација тражи од комесара за проширење ЕУ да се јасно изјасни о „екстремно озбиљном“ развоју ситуације у Србији и изјавама упереним против ЕУ, као и шта Брисел може конкретно да уради да би се суочио са „екстремним“ мерама Владе Србије.
Од Вархељија траже и да утврди које политичке потезе би Европска комисија могла да повуче у контексту процеса проширења европских аспирација Србије, у случају да Влада у Београду одбије да повуче репресивне потезе и у поптуности поштује основне европске вредности.
Писмо су потписали посланици различитих политичких групација, међу онима и они чија су задужења у Европском парламенту директно повезана са евроинтеграцијама држава Западног Балкана, као што су председавајуц́а Заједничког парламентарног одбора ЕУ-Србија Тања Фајон, председник Радне групе за Западни Балкан у Одбору за спољну политику Тонино Пицула или известилац за Косово Виола фон Крамон Таубадел.
У име 21 европарламентара, писмо је потписао Атила Ара Ковач из мађарске опозиционе Демократске коалиције.
Извор: Н1
