Пандемија корона вируса направила је климу напетости и непознаница у којој бујају дезинформације па је тако једна теорија завере која се од прошле године могла видети само по опскурним Фејсбук групама у јануару 2020. преплавила друштвене мреже и почетком априла већ постала једна од најдељенијих лажних вести у Србији. У питању је теорија завере која тврди да 5Г мрежа утиче на здравље људи и представља фактор у ширењу вируса ЦОВИД-19.
Шта тврди теорија завере о 5Г мрежи
– Таласи 5Г мреже могу ниским фреквенцијама да утичу на имуни систем
– Таласи 5Г мреже поспешују ширење вируса, зато људи тако брзо обољевају
„Блиц“ је контактирао Министарство трговине, туризма и телекомуникација и разговарао са помоћницом министра проф. др Ирини Рељин, која нам је за почетак објаснила шта је 5Г мрежа и по чему се разликује од 3Г и 4Г претходника које користимо годинама без велике помпе.
За шта служи 5Г мрежа
– Технологија позната под називом 5Г представља пету генерацију мобилних система електронских комуникација. Настала је унепређењем из 4Г система, а један од основних циљева је био обезбедити што мање кашњење у преносу сигнала кроз мрежу. Разлог за ово је потреба да се омогуће примене система вештачке интелигенције у контроли процеса на даљину или оних у којима је немогућа или небезбедна активност људског фактора: контрола различитих елемената у пољопривреди, контрола саобраћаја и спречавање саобраћајних незгода, процеси и услови рада у рудницима. Да би се обезбедило мало кашњење сви елементи 5Г мреже морају радити при великим брзинама, а то значи да користе широк спектар радио фреквенција – каже професорка Рељин.
За уобичајене кориснике 4Г мрежа је довољна, али за индустријске примене није, па се 5Г мрежа првенствено развија у индустријске сврхе као велики потенцијал убрзања процеса рада.
Шта су те фамозне фреквенције и могу ли да утичу на имунитет
Међународно усаглашени опсези могу се поделити у оне са нижим фреквенцијама и оне којима одговарају милиметарске таласне дужине. Највећи број 5Г мрежа у свету па и у Србији развија се у нижим фреквенцијским опсезима, који су до сада коришћени за пренос података и пренос аналогних телевизијских сигнала ( који је у Европи постојао од 1961. до 2015. године), па тако није познато да су овим преносима изазване било какве негативне последице по здравље људи, односно биодиверзитет.
– Неосноване су полемике међу популацијом која је у овој области недовољно обавештена. Пре свега, неосновано се пореде 5Г базне станице са микроталасном рерном. Истина је да и оне раде у сличним фреквенцијским опсезима, али су снаге којима је храна изложена унутар рерне 10000 и више пута веће од снага којима су изложени грађани у присуству 5Г базних станица. С тога је непоштено и крајње неуко вршити поређења овог типа – наводи Рељин.
Њено мишљење дели и доктор Сајмон Кларк, професор ћелијске микробиологије Универзитета у Редингу.
„Таласи 5Г мреже су толико сићушни да не постоји апсолутно никакава шанса да вам било шта ураде. Људи који се баве теоријама завере говоре да радио таласи могу некако да вас загреју или вам оштете имуни систем, али то напросто нису 5Г таласи јер су они превише слабашни да утичу на ваше ћелије. Поставимо то овако, 5Г таласи имају своје фреквенције али оне постоје сасвим одвојено од средине неког вируса, то вам је као да поредите парче креде и парче сира“, објашњава професор.
Да ли 5Г мрежа зрачи и поспешује вирусе
Статистика је показала да се брзо ширење корона вируса дешава и у земљама попут Ирана где има преко 62.000 заражених и преко 3800 мртвих а уопште нема 5Г мреже. Научници додатно подсећају на то да су се вируси као неки од најстаријих репликатора од постанка света размножавали много пре било какве мобилне мреже, као и да наш имунитет зависи од потпуно другачијих фактора који не фукционишу по принципу електромагнетних фреквенција.
– Тезу о штетности 5Г мреже као и сличне у претходних неколико година, заступају појединци на друштвеним мрежама, који наравно, у овој области немају довољно знања ни искуства. Мобилни системи не мењају структуру материје, па тако не могу имати никакве везе ни са вирусима. Напоменули бисмо да се у телекомуникацијама користе радио фреквенције које одговарају нејонизујућем зрачењу – каже професорка Рељин.
Ова врста зрачења не спада у опасна и не може да изазове промене у структури материје, а при великим снагама и малим растојањима производи грејање и ништа више, што доводи до закључка да уколико би снаге базних станица 4Г и 5Г система биле велике прво би једне друге ометале и прекидале комуникацију.
Из министарства додају мишљење лекара да ултравиолетно зрачење може зауставити вирусе, а мисли се на део ултравиолетног спектра који се поклапа са јонизујућим зрачењем, а у којем не ради ни један па ни 5Г систем.
Где су станице 5Г мреже
Што се тиче покривености овом мрежом у свету за сада има десетак хиљада базних станица од којих су прве у Јужној Кореји и САД-у, а у Европи прве станице постављене су у Шведској.
Прва 5Г базна станица у Србији постављена је у јуну 2019. године на Научно технолошком парку Звездара, а из министарства напомињу да биодиверзитет у околини овог парка, а у присуству вишемесечног сигнала није угрожен тј. птице и даље лете.
– Република Србија има више од шест пута строжије прописе у односу на исте у ЕУ, а у погледу дозвољених референтних граничних вредности за густину снаге нејонизујућег зрачења. То значи да оператори у Србији имају строжија ограничења при пројектовању и у раду својих мрежа. Мерења параметара зрачења врши Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) и резултати који се могу видети на њиховом сајту показују да су измерене вредности далеко испод дозвољених – наводи Рељин.
Најчешће примене 5Г система ће бити:
у ситуацијама које захтевају даљинско покретање одређених уређаја, као што је рудник
у телемедицини, операције се одвијају на даљину већ дуги низ година али 5Г би омогућила боље и ефикасније лечење пацијената
достави на јако удаљене пределе, већ се користе дронови у те сврхе
у виртуелној стварности која развијеним софтверима омогућава едукацију, на пример хирург који се обучава за специјалне операције
у пољопривреди, контрола усева, даљинско наводњавање, запрашивање и ђубрење, тако би се спречило прекомерно ђубрење и заштитиле пчеле и лептири
контроли саобраћаја и кретању возила без возача
магацинима у којима роботи пакују и шаљу робу на одредиште која би се наручивала преко интернета.
Извор: Блиц
