Гледајући на све што се дешава, како истиче Дачић, политика коју је Србија водила претходних година показала се као исправна
Министар спољних послова Ивица Дачић је за Новости рекао шта мисли да треба да буду следећи кораци у борби против коронавируса.
– Србија, и верујем да у томе нисмо једини, очекује да се у међународним форумима, пре свих у Уједињеним нацијама и Савету безбедности, покрене широк дијалог како би се целом свету дали одговори о пореклу вируса корона, сумњи на биолошки рат, последицама које ће пандемија оставити. Потребан је разговор о томе како ће свет и међународни односи убудуће изгледати, каква је судбина бројних међународних политичких и економских организација и пројеката који сада постоје, а који су у већој или мањој мери заказали у одговору на ову кризу. Ту мислим и на ЕУ, али и НАТО, УН, ОЕБС, ММФ…
Ову поруку да се, пре свих, кровна светска организација „тргне“ и узме активну улогу у актуелној глобалној кризи, у изјави за „Новости“, упућује шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који каже да велике силе, као и УН и СБ, дугују одређене одговоре о вирусу корона, између осталог и да ли је он природан или лабораторијски.
Позиви организацији на Ист Риверу на „буђење“ не треба да чуде, имајући у виду да је СБ током овог месеца одржао само један састанак о ковиду 19 – 9. априла. У програму рада СБ, до краја месеца није планирано ново окупљање на ову тему.
У међувремену, вишедеценијска правила која су бар на папиру важила „умиру“ једна за другом. Државе једне другима, попут пирата, отимају респираторе, маске и другу медицинску опрему, крше договоре…
Немања Старовић, спољнополитички аналитичар из Центра за друштвену стабилност, сматра да ће се, како се пандемија вируса корона буде ближила крају, распламсавати расправа пре свега о економским последицама, и то кроз „игру кривице“, у којој ће различити међународни актери пребацивати одговорност за избијање и управљање пандемијом на своје геополитичке ривале:
– Усаглашен став свих кључних међународних актера, заснован на сазнањима стручњака, требало би да буде усвојен унутар система УН. Али, у постојећим околностима то тешко да ће бити случај. Криза која је настала услед пандемије указала је на потребу свођења дугачких, интернационализованих ланаца вредности у националне или уже регионалне оквире, што уводи читаву планету у својеврсни процес деглобализације, који ће несумњиво поред економских имати и своје политичке импликације.
Бивши амбасадор Србије при УН Павле Јевремовић каже, за „Новости“, да УН и СБ не могу другачије да се понашају него онако како то диктирају главни фактори:
– СБ је само једна отворена позорница, Генерална скупштина УН хор у позадини, а очигледно је да су велике силе затечене пандемијом и да свака има свој приступ и да не размишљају много о удруженом одговору на кризу. СБ сад дрема и спава, али већ сада је јасно да ће доћи до крупних социјално-економских и политичких померања у свету.
ИЗАБРАЛИ СМО ИСПРАВНУ ПОЛИТИКУ
ГЛЕДАЈУЋИ на све што се дешава, како истиче Дачић, политика коју је Србија водила претходних година показала се као исправна:
– Добро је било што смо националне интересе, између осталог, заснивали и на јачању билатералних веза са појединим светским силама, попут Кине, Русије, Турске, али и УАЕ и другим важним земљама. А каква је реакција СБ и УН у свему овоме? Па видите и сами да је СБ током априла одржао само једну седницу о ковиду 19.
Извор: Еспресо.рс/Новости
