Епидемија узрокована корона вирусом ускоро би требало да крене силазном путањом, пошто је наша земља достигла врхунац заразе. Добра је ствар што је на дневном нивоу почело да се тестира више од 2.000 људи, а донете су и одличне мере у право време.
Само уз њихово поштовање заустављено је рапидно ширење болести и знатно је смањен број смртних случајева, каже епидемиолог, вирусолог и вакцинолог у пензији, др Радмило Петровић, који је више од тридесет година радио у Институту за имунологију и вирусологију „Торлак“.
Он је један од лекара који су се својевремено 1972. године борили и изборили са изненадном појавом вируса великих богиња, у народу познатијим као вариола вера. Овај вирус у ондашњу СФРЈ донео је Ибрахим Хоти из Ђаковице са верског пропутовања у Меку и Медину.
Иако се он у земљу вратио још почетком 1972. године, вирус је откривен тек 14. марта, када је већ било заражено 140 људи на Косову и Метохији, Новом Пазару, Чачку, Београду и на северу Црне Горе.
– Ситуација јесте била алармантна, али ни близу ове која нас је сада задесила. Струка је брзо реаговала, па је спречено даље ширење ове болести, иако је једно време међу народом завладала велика паника. Карантин је био уведен само у неколико градова и трајао је отприлике 30 дана, а било је и осам импровизованих објеката на простору читаве земље где су се смештали оболели. Епидемија је трајала близу два месеца и за то време је велике богиње добило 180 људи, а преминуло њих 36, што је 20 одсто од укупног броја заражених – присећа се др Петровић.
Разлика између короне и вариола вере је у томе што су се велике богиње могле пренети било којим путем и доста брже су се шириле. Ипак, велика ангажованост свих успела је то да спречи и у релативно кратком року прекине даље напредовање.
Како истиче др Петровић, главни разлог због кога се болест није дуже задржала у земљи и самим тим усмртила већи број људи јесте вакцина. За потребе вакцинације свих грађана Југославије убрзано је почела да се производи у Загребу.
– Да није било вакцине, сигурно би последице биле много теже. Иако није било могуће направити толико доза за кратко време, успели смо све да доведемо под контролу за два месеца, када се успешно опоравио последњи заражени пацијент. Сви медицински радници били су мобилисани по објектима где су се људи вакцинисали, а војска и полиција су регулисали кретање грађана. Нико ко није био вакцинисан није смео на улицу. Вирус короне се лакше преноси од САРС-а. Најугроженији су пензионери, али је велика заблуда да млади људи не могу имати озбиљне последице уколико покупе заразу – сматра епидемиолог.
Доктору није јасно зашто стручњаци избегавају да истакну да се ова болест преноси и путем ваздуха, кад је то све очигледније. Доминантан пренос свакако је респираторним путем, односно капљицама које се стварају после кашљања и кијања. То су капљичне слузи са великом количином вируса и оне се сасуше, постану капљична језгра и остану дуго у ваздуху.
– Наш народ је доста недисциплинован. Само челичном дисциплином смо успели да обуздамо ширење вариоле вере 1972. године. Специфична смо ми нација, која не пристаје на наређења и морање. Сећам се да је онда упечатљива била баш дисциплина ондашњег народа. Људи су стрпљиво чекали у реду како би примили вакцину, свесни озбиљности ситуације – напомиње доктор.
Вариола вера обуздана је вакцином која је постојала још у претпрошлом веку. По његовом мишљењу на вакцину ће се сачекати још неко време, јер је потребно испоштовати одређене процедуре.
Никада није тачно потврђено да је баш Ибрахим Хоти био нулти пацијент вариола вере у Југославији.
– Приликом доказивања на његовом телу није било никаквих ожиљака од богиња, а морао је да их им. Лекари су му три пута вадили крв и тек онда нашли мале количине антитела на вариола веру. Постоји могућност да је Хоти болест прележао без осипа, јер је пре свог путовања на хаџилук примио вакцину против великих богиња, која је била обавезна – каже др Петровић.
Извор: Курир.рс/Вечерње новости
