Људи који су стварали и бранили Српску, људи којима др Лазић спасавао животе, поручују да су уверени да ће др Лазић и овај пут да победи.
Ратни хирург др Миодраг Лазић (65), иначе директор Ургентног центра у Нишу, као добровољац учествовао је у одбрани Републике Српске где се истакао храброшћу и пожртвованошћу.
Те 1991. године напустио је удобан живот лекара хирурга у Нишу, како би се наредне четири године често и под паљбом граната, лавовски борио за животе хиљада рањеника, жена, деце…
Међутим, данас је Лазић оболео од корона вируса и налази се на Инфективној клиници у Нишу.
Подршка ВИИИ одреда полиције РС
Чланови Удружења ВИИИ одреда – Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске, људи који су стварали и бранили Српску, људи којима је др Лазић спасавао животе, поручују да су уверени да ће др Лазић и овај пут да победи.
– Наш доктор Миодраг Лазић је, остварујући своју племениту и хуману мисију, оболео и налази се у тешком здравственом стању. Држи се пријатељу, уверени смо да ће снага твога духа и челичне воље успети да победи у овој борби, као што је и у свим претходним које је живот бацио пред тебе.
– Доктор херој за кога се причало да својим рукама мртве може да оживи, а ми смо једноставно знали ако доспемо у твоје руке да смо сигурно победили. Молимо се за тебе и за твој брзи и потпуни опоравак – поручили су из Удружења ВИИИ одреда – Илиџа Специјалне бригаде полиције Републике Српске.
Ко је др Лазић?
Др Миодраг Лазић рођен је у Београду 31. маја 1955. године, где је и завршио основну школу. Његов отац, који је био официр, добио је премештај у Ниш, а Лазић је у том граду завршио гимназију, а затим и студије медицине.
Као студент, активно се бавио одбојком и фудбалом. Специјализацију из хирургије завршио је у 30-ој години на Војномединцској академијии у Београду и постао је један од најмлађих хирурга. После тога, годину дана радио је у Војној болници у Нишу, а онда је прешао на хируршку клинику Клиничког центра, где и данас ради.
На позив народа Српске Крајине, у јулу 1991, отишао је као хирург добровољац, и годину дана радио је у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. Са борцима учествује у продору коридора. У јулу 1992. године враћа се у Ниш, породици, деци – сину Пеђи и ћерки Нини од четири године.
Као добровољац у септембру 1992. године отишао је на Пале у болницу Коран. После месец дана као шеф хируршке екипе, одлази на Илиџу и ради у ратној болници „Жица“ у Блажују. Дошао на месец дана – остао 40 месеци.
Као једини хирург за трбух и грудни кош радио је скоро две године на простору најширег ратишта Републике Српске, односно у пет општина са више од 100.000 становника. Са неколико хирурга, лекара опште праксе и средњег медицинског особља, пример је херојства „људи у белом“. Сећања из рата записао је у књизи „Дневник ратног хирурга“, коју је објавио након рата.
Поред исцрпљујућег рада и писања Дневника, успео је да напише и 16 стручних радова и учествује на три велика међународна конгреса, на којима његови радови изазивају велику пажњу стручњака. Године 1994. добија звање примаријуса.
О др Лазићу снимљен је документарни филм „Дневник ратног хирурга“, аутора Синише Грабежа у продукцији Телевизије Републике Српске.
За његов рад у Републици Српској, патријарх Павле га је одликовао Орденом Светог Саве. Носилац је и низа других признања. Фебруара 1996. године вратио се из Сарајева кући у Ниш.
Извор: Телеграф/srbijadanas.com