Србији није потребан новац ММФ за ублажавање последица пандемије вируса корона. То је изјавио председник Србије Александар Вучић, а недуго потом и турски лидер Реџеп Тајип Ердоган одбацио је могућност да Анкара тражи финансијску помоћ те институције. Иако на први поглед делује као повезан след околности, према проценама стручњака, разлози због којих ове две земље одбијају помоћ потпуно су различити.
Хитну помоћ од ММФ, рецимо, када је кренула криза 2008. године, тражиле су многе земље. Сада је ситуација другачија, барем у случају Србије. Вучић је одбијање помоћи образложио тиме да нам није потребна јер Србија има велике девизне резерве и 31 тону злата.
– Нама није био потребан новац ММФ у овом тренутку. Неке друге земље у окружењу су га већ узеле. Нама ММФ нуди да узмемо око милијарду. То би изашло негде три до пет година рочност на око три одсто. Нама то није потребно и то нам је скупо у овом тренутку. Можемо да узмемо ових 100 плус 200 милиона од Светске банке на 0,5 одсто и то показује да ће Србија од других земаља успешније да се носи са овим – нагласио је Вучић.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков сматра да Србија већ практично добија највећу корист од ММФ кроз актуелни финансијски аранжман и да додатна помоћ тренутно није потребна.
– ММФ новац даје у вансеријским случајевима, а Србији то сада није потребно. Рецимо, 2009. године је требало да се уравнотежи буџет, па је покренут аранжман са ММФ. Сада је Србији буџет уравнотежен и практично већ имамо највећу могућу корист од њих. Србија сада има и стабилне резерве – објаснио је Алтипармаков.
Говорећи о питању задуживања, рекао је да је то чисто финансијско питање и да се о томе одлучује у зависности од повољности кредита, па у складу с тим и од кога се узима новац. То, како објашњава, нема везе са помоћи коју ММФ даје у ванредним околностима.
Да у овом тренутку Србија нема потребу за средствима ММФ сматра и економиста Иван Николић. Он каже да новац од Фонда земље најчешће траже када имају страх од губитка спољне ликвидности, да рецимо неће измирити своје обавезе према иностранству по питању задужености или по питању роба и услуга и да Србија заиста нема тих проблема у овом тренутку.
Прво услови су неповољнији у односу на оно што бисмо могли да добијемо негде на другом месту. Друго, не требају нам та средства сада јер Србија има довољно резерви – истиче Николић.
Економиста Горан Николић одбијање помоћи ММФ такође објашњава као могућност да власт истиче да је економска ситуација у земљи под контролом.
– Србија ће морати да се задужи ради рефинансирања дефицита, а без обзира на то да ли се задужује кредитом код билатералног позајмиоца или код ММФ или Светске банке, битно је колику камату даје. Разлика у помоћи која би се овим путем добила од Светске банке је што је за СБ неопходан пројекат, па би процедура евентуално била спорија – објашњава Николић.
С друге стране, Турска привреда је и пре избијања вируса корона била оптерећена проблемима, а има и ограничене резерве стране валуте и велике спољне финансијске захтеве. Земља се пре короне још опорављала од последица валутне кризе 2018. после рецесије и скока незапослености.
Зашто онда Ердоган одбија ММФ?
Последњи пут када је та финансијска институција помогла Турској 2001. финансијска криза је „збрисала“ с власти целу генерацију турских политичара и утабала пут за Еродоганов успон, кажу стручњаци Блумберга. Тражење помоћи од ММФ-а би био преокрет за Ердогана који је више пута поновио да је Турска „затворила то поглавље“, указује Блумберг, уз оцену да би услови који иду уз пакет ММФ вероватно окончали Ердоганов приступ расту по сваку цену.
Због пандемије вируса корона ММФ је ставио на располагање свим земљама чланицама 50 милијарди долара.
У нашем региону, ММФ је за Босну и Херцеговину издвојио 165 милиона евра, међутим средства су повећана на 330 милиона евра, одговарајући на захтев власти у БиХ. Реч је о средствима из посебне кредитне линије која се одобрава у случајевима ванредних или посебних околности.
Извор: Ало.рс/Блиц.рс
