„Следећи викенд је кључан у борби против короне“, рекла је јуче др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица директора Института „Милан Јовановић Батут“. Па, како сад следећи викенд, докторка? Зар није био кључан овај када су Срби затворени у своје станове 84 сата, као ниједан други народ у Европи?
Пише: П.М.
Како је наредни викенд кључан кад је председник већ рекао да криза пролази, да се помера полицијски час, да ће пензионери моћи да шетају три дана по пола сата (није објаснио зашто не седам дана по пола сата), а да их не умре 300.000. Како следећи викенд кључан, када је председник рекао да ће од 21. априла почети да раде многи којима је то било забрањено? Колико нас јос кључних викенда чека, докторко Кисић, и да ли је, ипак, правилније рећи да је сваки дан подједнако важан.
У другом делу исте изјаве др Кисић каже како ћемо се у наредним данима навићи још више на овај вирус, па ћемо моћи да га игноришемо! Шта ова реченица уопште значи? Како ћемо се то навићи? Како да га игноришемо? До пре три дана сте нам претили најстрашнијим негативним сценаријима, говорило се о опасности да умру хиљаде и хиљаде људи, држали нас у затвору 84 сати, а сада нам кажете да ћемо да се навикнемо на вирус и да нећемо обраћати пажњу на њега – што би рекли клинци „тотал игнор“!
После оваквих речи човек мора да се замисли да ли је луд? Нисмо могли на Ускрс нигде да мрднемо, верници нису могли у цркве, разведени родитељи нису могли да се куцну јајима са својом децом, нису могли, ни смели да се организују традиционални празнични ручкови, чуваркућу многи нису добили јер нико није могао да им дође… И за све то човек каже – па добро, мора се тако да се не разболимо. И онда се чује како ћемо се навићи на вирус за десетак дана и да ће нас после за исти „болети уво“.
Изгледа да ће грађане Србије, кад све ово прође, болети глава од свега кроз шта су без иједног разлога ових месец и нешто дана морали да прођу.
Извор: директно.рс
