Зорица Штрбац (50) рођена је 3. августа 1969. године у 3:57 у болнии у Аугзбургу. Била је, како сведоче немачки медији, резултат повремене љубавне везе њене мајке, Српкиње која је била на привременом раду у Немачкој.
Недељу дана по рођењу, чим су напустиле болницу, Зорицу је мајка ставила у торбу и бацила низ обалу реке.
– Бацила ме је као смеће и никада се није покајала због тога – сведочи Зорица у немачким медијима.
Није морало тако да буде јер, како каже Зорица, особље клинике је, увидевши у каквом је стању Зоричина мајка, понудило помоћ.
Posted by Zorica Strbac on Friday, April 21, 2017
– Особље клинике понудило је мајци да ме остави тамо. Она није била спремна за бебу, није имала никакве ствари и опрему за мене – каже Зорица.
Мајка, ипак, није пристала на помоћ већ је ставила Зорицу у торбу, затворила је и ушла у такси. Одвезла се до обале реке Лек.
– Торба је пала два метра низ обалу реке Лек, али није упала у воду. Грмље ме је спасило – сведочи Зорица.
Беба је у торби била на обали пар сати, а онда су је спазили пролазници – мајка и син.
Зоричина мајка ускоро је ухапшена. Изјавила је да се каје, а из затвора је пуштена после годину дана. Како пише „Билд“, након тога, Зорица је враћена мајци, а када је имала три године, бригу о њој преузео је отац.
Posted by Zorica Strbac on Friday, April 11, 2014
Дуго Зорица није знала ни ко јој је мајка ни шта јој је урадила. Онда је решила да почне да истражује, и читајући локалне новине, сазнала је доста тога.
– 2003. године пронашла сам је преко огласа новина у Србији и отишла сам тамо. Нашле смо се лице у лице после толико година. „У шта буљиш, зар ме не препознајеш?“ питала ме је на српском. То је био последњи пут да сам срела мајку – рекла је Зорица, која ни данас није добила одговор на питање зашто је мајка покушала да је се реши, и то на такав начин.
– Шта сам јој урадила? Било ми је ужасно када сам видела другу децу коју су родитељи грлили и која су била срећна. То је био покушај убиства – рекла је она.
Доживљавала је и вршњачко насиље због своје мајке.
– Говорили су ми да сам ионако смеће и пошто ме није желела ни мајка, не желе ме ни они. У пубертету сам се осећала сувишном, питала сам се зашто сам уопште и преживела – испричала је Зорица, додавши да се мајка, према њеним сазнањима, никад није покајала због оног што је урадила.
– Она за мене више не постоји – рекла је Зорица, која сада има породицу са којом живи у Немачкој – полусестру, зета и сестричину.
Извор: Т.Г./zena.blic.rs
